Pregled posta

Golly&bossy u Muzeju prekinutih veza i još svašta

Dragi Klingoncy,

Pored svih obaveza u Metropoli, uspili smo u tri dana pogledat četiri izložbe. U Muzeju za umjetnost i obrt pogledali smo skupa izložbu Art Deco o čemu smo već pisali, onda smo bili u Umjetničkom paviljonu pogledat izložbu Zlatka Šulentića i bili smo pogledat muzej Marton na Gornjemu gradu. Šulentićeve pejzaže bi rado imali doma i svakodnevno guštali u njegovom zagasitom kolorizmu, a sve ćikarice, pijate, zdjele i vaze iz Martona poklonili bi našoj teti Mili da do kraja života gušta u cviću i pastoralnim prizorima i da svojoj najboljoj prijateljici Emili svako jutro u drugoj šalici može servirat kafu. Međutim, od svih muzeja i galerija u kojima smo bili, najviše Nam se svidi Muzej prekinutih veza. Ali prvo da Vam rečemo kako smo došli do tamo. Bila je subota i nakon par dana paklenih vrućina, Zagreb je osvanu okupan kišom i hladniji za par stupnjeva. Obukli smo se casual, a na glavi Nam je bila megakul kapa-uspomena na dragog frenda. Izili smo kolač u Vinceka i onda se s Uspinjačom odveli na Gornji grad. Obožavamo pogled s Gornjega grada. Volimo gledat zagrebačke krovove. Volimo Zagreb posli kiše. A najviše od svega volimo sest blizu Matoša

.

Ništa ne govorimo, ali sve se razumimo. Uživamo u simbiozi skulpture, književnosti i svakodnevnog života i ponavljamo po ko zna koji put da je Kožarić totalni maksimalist prostora. Kroz misli Nam prolazi "Utjeha kose."
Nadahnuti i produhovljeni išli smo u Muzej prekinutih veza koji je odma tu iza kantuna (ex-MSU, Palača Kulmer).

Evo ulaznica:



Čim smo ulizli, osjetili smo da cili prostor pozitivno vibrira. Odma smo u sebi rekli Kul. Mega. Zakon! Genijalno!!! Sigurno su izloženi predmeti u muzeju našli svoj mir i emaniraju dobru energiju i kolikogod neke priče koje pojedini eksponati prezentiraju bile teške, sve zajedno ima u sebi veliku dozu humora. Vjenčanica. Crveni kapot. Roza sexy lisice. Razbiveno ogledalo. Čizme. Halteri s komentarom da bi veza dulje trajala da ih je vlasnica češće nosila. Ljubavna pisma. Albumi s vjenčanja. Plavi drveni brodić poklonjen nakon što su par pomiri nakon tučnjave. Jestive gaćice. Jabuka. Mobitel. Perika. Auto. I još svašta. Svi smo mi Muzej prekinutih veza. Ni u jednom trenutku Nam ni dogulilo i skoro smo pročitali sve priče uz izložene predmete. Posli smo se pitali zašto Nam ni u jednom momentu nije pala koncentracija. Zato jer je sve STVARNO do BOLI, izlučeno iz stvarnog ljubavnog života i zato što apsolutno svi imamo u svojim životima bar jednu sličnu priču ili su slične priče doživile Nama bliske osobe. Na izlazu smo kupili muzejski suvenir BAD MEMORY ERASER.



Mislimo da je to jedan od najboljih muzejskih suvenira na svitu. Možda i najbolji. Nosi u sebi veliku dozu humora, (auto)ironije i nepodnošljive lakoće postojanja. Svidi Nam se i saketić tj. vrećica iz muzejskog dućana s prepoznatljivom ljubičastom trakom.



Isto kao i ulaznica. Super jednostavno i kul. I onda smo se sjetili ljubičaste majice na špaline koju Nam je poklonila prijateljica.



Iako se već dugo ne družimo, majicu nosimo s guštom i u njoj se lipo osjećamo jer znamo da Nam je majica kupljena s ljubavlju. A i ljubičasto je Naša omiljena boja.
Onda su krenuli iz memorije navirat predmeti koji Nas vežu za neke drage osobe s kojima više nismo u odnosima u kakvima smo bili u vrijeme kada su Nam ti predmeti dani. A dobili smo stvarno svašta. Dizajnersku stolicu. Glamurozni cvjetni aranžman na velikom bijelom koralju. Puno arta s posvetom. Fotografije. Jednu ćikaru s kraja 19. stoljeća. Ljubičastu kožnu jaketu. Zlatne rećine. Ljubavne pjesme. Uh! Ko će više nabrajat. Većina stvari koje smo dobili su maksimalno kul. Ali jedina stvar koju smo Mi ustvari htili je da Nam se pokloni Srce.
Sve te stvari ostavili smo u Prošlom životu i jedino što smo uzeli je jedna Marquezova knjiga.



U međuvremenu smo akvizirali jednu tratinčicu:




I jedan list od smokve:



Malo pomalo smo evoluirali i razvili u glavi (i srcu) svoj vlastiti Bad memory eraser. I kad naletimo na neku od nabrojenih stvari, uvik se razveselimo i nema nikakve tuge, ljutnje ili nostalgije.
Jer u par posljednjih životnih faza naučili smo kako su najbolje stvari u životu nematerijalne ili...pitke i jestive :).

. Čokolada s okusom naranče.
. Slaganje lego kockica i čitanje priče za laku noć.
. Nebo iznad Pičene.
. Prva jutarnja kava.
. Kava u podne u Cesarice.
. Kava sa Sandom.
. Dubokoumni razgovori s Klingoncima.
. Ushit pred ponovni susret.
. Riba na gradije.
. Frizbi s frendovima na Pržini.
. Rock and Roll na Dubovu.
. Golly&bossy.



Volu Vas Vašy.




.

Post je objavljen 02.06.2011. u 16:02 sati.