Tišina
I u meni samo muk.
Ti i ja
Duga je stvorila luk.
Ta prokleta tišina lije,
U lice se smije,
To nije pošteno
A sve je oprošteno.
Tišina,
U dušu se lako uvuče,
Ti i ja
Ljudi da odluče.
Što je sve bilo prije,
Što je potrebnije,
To je pošteno
I sve je oprošteno
Ako se rastanemo k'o ptice od jata,
Suton kad vrišti i obalu hvata,
U testamentu pod kamen ću ja,
Srce ti snove, sve ostavlja.
Post je objavljen 30.05.2011. u 07:39 sati.