Nova seksualna revolucija – Novo sodomsko filantropstvo
(Izvadak iz knjige 'Evanđelje po svetoj Dvanaestorici – Svedočanstvo istine ili obmana? brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com
Ekspanzija kriminalne i sablažnjive pornografije
Ono što čovek ima u sebi, dobro ili zlo, čime je programirao i prepunio svoju svest i podsvest, to i "seje", "toči" od sebe; oplemenjen čovek toči i odašilje ono lepo i uzvišeno,ostrašćenik samovoljnički toči i nameće drugima ono što njime ropski vlada, i misli da i svi drugi treba da se opčinjavaju i uzbuđuju onim što njegova ogrubela čula pokreće i njegov omekšao um uzbuđuje i delirijumski ushićuje. I u svome slepilu i zaslepljenosti umišljava da tako donosi i čini "dobro" drugima.
Svake godine svet medija preplavljuju hiljade i hiljade novih (uglavnom iz "hrišćanske" Amerike!) pornografskih (grč.: h porneía = 'prostitucija', 'blud'; h graph = 'pisanje') dugometražnih video zapisa (filmova) i desetine i desetine hiljada pornografskih web-stranica čije slike i klipovi navlače na kupovinu sablažnjivih magazina i filmova. Demonsko u pornografiji vidi poligon za porobljavanje ljudskih duša a Demonovim saveznicima i pomagačima sablažnjiva pornografija je izvor velike financijske dobiti. Tehnoloških razvoj je, dakle, omogućio da se navlačuća i opčinjavajuća pornografska "umetnost" ne širi više samo preko literalne reči i likovnog crteža, već i preko ozvučene i pokretne fotografije, čime se može osvariti jači opčinjavajući uticaj na ljudska čula i ljudske umove.
Bezobzirni distributeri pornografske "kulture" se pozivaju na veštačku i izvrnutu konstrukciju da njihovu produkciju određuje publika, auditorijumska potreba. Ta manipulacija i inverzija je uveliko slična onoj iz repertoara političkih demagoga koji putem medija i odanih poslušnika nametnu i usade življu svoju mnogo puta ponovljenu laž i gnus, utuve je u rezon naroda, a onda komotno i "legitimno" državnički implementiraju svoju volju pozivajući se na vox populi ("glas naroda"). Tako nastupaju i porno bossovi: koriste ljudske nepročišćene predstave, misli i želje, ojađenosti i razočarenja da bi im bacili mamac lažnih i porobljujućih zadovoljstava i uteha, koja unižuju čovekovo dostojanstvo koje on ima kao Božije dete; nameću življu lažne i izvrnute potrebe, a onda se angažuju da tu veštačku nezasitu i raspaljenu "životinju", satanu čulnosti, nezasitu pohotu "nahrane" pornografskim izopačenostima i razvratnostima koje prave i distribuiraju. Razgorena satanska čulnost u čoveku nema dna, ona se neće zadovoljiti "laganom" pornografijom već će se se lepiti za sve žešće i morbidnije čulne stimulanse i zadovoljstva: seks sa pomagalima i lutkama, sadomazohizam i dominacije, homoseksualizam, incest-scene, pedofilstvo, animal-seks, vršenje fiziološke potrebe po drugome, partneru, sve do najdubljeg ludila: egzibicionog opštenja sa nakazama i leševima, i "uzbuđujućeg" konzumiranja fekalija. Već sada (2010. g.) u mnogim bordelima severne Evrope fetišisti-govnojedi (shit-eaters-i) mogu "uživati" (i naravno to skupo platiti) u jedenju ljudskog izmeta; govnojedi orgazam mogu doživeti jedino kad se hrane izmetom i degustiraju mokraću, ili tako što druge (- prostitutke) gledaju da to čine. Kad čovek ugođaj i blaženstvo ne traži u zakonitom i časnom životu, onda mu je orgazmičko pražnjenje (iza kojeg stoji satansko) bog kojem sve podređuje.
Medijski točitelji meke (soft) i tvrde (hard) pornografije "opuštaju" i "zabavljaju" auditorijum i narod onako kako ih "opuštaju" bučne i treperave diskoteke: napadno blještavilo koje čula teroriše i zaglušujuća buka maksimalno naprežu i zatežu nervni sistem (jer se duhovne snage pred tim ludilom istiskuju iz čoveka), što sve provocira "relaksiranje" kroz agresivno i raskalašeno iživljavanje. Stoga su i opsesivni konzumeri pornografije često i nasilnici, siledžije, ubice, manijaci, ... Pornografija uveliko razara brakove jer ljude podstiče na preljubništvo, avanturizam, donosi neplanske trudnoće, abortuse i strašna duševna opterećenja. Kad čovek svoj um preko ogrubelih čula koja traže sirova zadovoljstva prepuni nakaznim sablažnjivim ugođajima i predstavama, on više i nije svoj, on je robot i automat iz njega deluju programi i sadržaji za koje je se ropski vezao. - Mnogi medijski gospodari i urednici svoj nekritički stav prema pornografskoj pošasti opravdavaju time da je ona u službi razbibrige naroda, i pribežište od gorke sadašnjosti; kada državu treba uvući u neku ratnu avanturu, mnoštvu treba ponuditi sablažnjivu zabavu koja utučuje osećajnost u čoveku. Pornografska opčinjavanja vode ljude unutarnjoj eksploziji sebičnosti i požude, spremnosti da se zadovolje sablažnjive masivne želje i preko beskrajne patnje i ponižavanje bližnjih. Kad državne vlasti i režimi ne mogu i ne umeju da stvore sistemska rešenja za bolji i usrećujući život čoveka, onda zatvaraju oči ili čak i potajno razgorevaju medijsku najezdu skaredne (ilegalne) pornografije, koja je i u službi zamaskiravanja kolapsa porodice i moralne urušenosti društva, zaglupljivanja mnoštva koje se ne pita šta se to događa sa njima i oko njih, i kuda to vodi. Tako režimi produžavaju i svoj "vek trajanja": što je narod zaslepljeniji, omamljeniji, očajniji, to je i lakše sa njim manipulisati i jahati ga. Iako je u mnogim državama proizvodnja i distribucija pornografskog materijala zakonski ograničena, u praksi vlada sasvim druga slika; vlasti se tek bledo i trapavo bore samo protiv pedofilske pornografije. No, Novi seksualni poredak i tu "prepreku" treba da skine. U mnogim zemljama vlasti izgleda smatraju da neki zakoni ne trebaju da važe za kasnije noćne sate, tad se može slobodno ugađati duhovima koji nikada ne spavaju. Emitovanje bilo kakvog televizijskog programa u kasnim noćnim časovima nije na mestu, a kamoli tek onog sablažnjivog i opčinjavajućeg, koje navodi da čovek noć zameni za dan i budnost, i dan za noć i san. Da li je televizijskim distributerima pornografije svejedno ako zbog njih neispavan radnik izgubi ruku na fabričkom strugu ili ako rasejan vozač pregazi pešaka?! Zašto ljudima postavljati nepotrebne čulne izazove? Mnogi ljudi više ne mogu sebe da obuzdaju i kažu stop voajerskom omamljivanju, pa je duboko nakaradno nuditi im "nove" izazove ...
Pornografska "kultura" pravi kult od besomučnog iživljavanja i rasipanja reproduktivne snage. Besomučne ejakulacije čoveku ruše kreativnost i naprežu njegov nervni sistem, razaraju brakove, vode u bolest i skraćuju životni vek. Svako ko hoće da vodi srećniji i zdraviji život, on će se i ekonomično odnositi prema svojoj semenoj snazi. Satansko uveliko protura laž da će čovek biti snažniji i zdraviji ako češće ejakulira! Da li je Bog mušku snagu odredio prevashodno za začeće deteta koje bi usrećilo muškarca i ženu, ili za besomučno eruptiranje po uzoru na uspaljene pustinjske magarce (cp.: 'Ezekiel', 23:20)? Ljudi koji prave i toče pornografske sablazni i gadosti, koji jure da i sebe i druge opčine ropskim ugođajima, očigledno ne poznaju i ne cene porodičnu milinu, lepotu roditeljstva, slast unutarnje darujuće ljubavi, nesebičnu duhovnu povezanost ... Da li otupena savest i prepunjena svest i podsvest skarednim i sablažnjivim slikama pomaže da drugoga čoveka doživimo i vidimo kao Božije dete i skupocenu posudu sa kojom treba pažljivo "baratati", ili kao objekat za grubo čulno dokazivanje i iživljavanje? Pornografija nameće predodžbu koja muškarca vidi samo kao uspaljenog pastuva a ženu kao prostitutku, bludnicu. Pornografija predstavu o ljubavi i seksu sjedinjuje, odnosno seksualnost u njoj sve drugo pokriva; tu se zapravo promoviše mržnja i prezir. Pornografska "zabava" i "ljubav" začas i najveće strance "sjedinjuje", bez "ikakvih posledica". Božansku darujuću ljubav i milinu, za kojom čezne nutrina duše, ne može nadomestiti nikakvo čulno iživljavanje i opčinjavanje. Pornografija je pred Bogom laž, jer ljudima usađuje lažne i pogubne prestave o polovima i životu. Pornografija od ljude pravi bezosećajne igračke, igračke u rukama Tame, koja nastoji da u čoveku uguši i prekrije osećajnost koja ga ponajprije može povezati sa Bogom. U pornografiji muškarac i pogotovo žena su samo stvar i roba koja se može kupiti i treba izdašno "trošiti". Seksualnim iskorišćavanjem i varanjem bližnjih, na šta navodi pornografija, ne postižu se trofeji pred Bogom, već se zapada u Sramotu. Sablazan pornografije podstiče muškarce na nasilničko ponašanje, na silovateljske ispade koji dovode do ženinog povređivanja, traumatizovanja i ubijanja. Filmski pornografski život utiče i na filmske aktere, glumce, koji često mladi umiru ili obesmislivši svoj život upadaju u svet droge; koga satansko uhvati u svoje čelične kandže, ono ga ne pušta nimalo lako. S jedne strane nalazimo uništene živote opsesivnog i zavisnog gledalačkog auditorijuma i glumačkih aktera, a s druge strane sve punije kase onih koji prave i distribuiraju pornografiju, saveznika Tame iz porno-industrije. Ulični kriminalci ubiju 2, 3, 5 čoveka; kriminalni proizvođači i distributeri i prodavci pornografskih zapisa podmuklo i bezobzirno ubijaju na milione ljudi. Zastrašujuće je to da je u mnogim zemljama i zatvorenicima je omogućeno danonoćno konzumiranje pornografije; tako i onaj, koji je osuđen za silovanje, još više opterećuje svoj um slikama koje ga podstiču na destruktivno i izopačeno ponašanje; zato se i po zatvorima dešavaju često homoseksualna silovanja uz pretnju nožem i ubistvom. Pornografija ne pokazuje čoveku kako časno da stekne ženu ili muža, već samo kako da iskoristi za trenutne nagonske potrebe suprotni pol, sa čime je i "objekat" navodno "usrećen".
Pedofilska najezda: već viđeno
Živimo u turobnom vremenu i kolapsirajućem svetu u kome nasilje nad decom, pa i ono seksualnog profila, rapidno raste i u kome mladi naraštaji sve više ulaze u svet kriminala, narkomanije, razbojništva, suicida, podstaknuti lošim uzorima, galopirajućom ekonomskom bedom, izloženi izazovima industrije blještave zabave, filmovima nasilja i sablazni, te treperavim i erotski nabijenim muzičkim spotovima koji unose haos i disonance u čovekovu dušu; biće koje se razvija još je podložnije takvim negativnim stimulansima. Kad čovek postane zavisan i upravljan od žestokih draži koje nudi ekran i muzički stub, on pokazuje da je svoju podsvest i dušu napunio nakaradnim, bestijalnim i sablažnjivim programima i larvama koje ga izjedaju i muče. Čovek koji je ubio svoju saosećajnost, koji ne poznaje ljubav i milosrđe, koji ne prepoznaje i ne čisti razuzdanosti i slabosti kojima robuje, koji svoje nagone izražava kroz nasilničko, ekcesno i perverzno ponašanje, lutka je, nemoćni i jadni izvršilac usađenih i usvojenih programa, klišea i predstava. Pedofili i homoseksualci, kojima danas tehnologija, televizija i internet pružaju široke mogućnosti da se čulno opiju i razliju, najočigledniji su primer teškog i masovnog poremećaja seksualnosti i uma. Nakaradnostima ispunjena svest uvek je autonomni diktator koji sa čovekom radi šta joj se prohte. I na kraju, ako i počne da se sagledava, čovek više ne zna da li ga samo njegovi vlastiti poročni programi pritiskuju i energetski crpu, gone na iživljavanje sataniziranih čula, ili se preko njih uključuju i čitavi grozdovi avetinjskih demonskih spoboda, vampira koji razgorevaju u čoveku ono nisko i neplemenito.
Čak i kad pornografija prikazuje snošaje između odraslih, ona navodi pospani auditorijum na praktikovanje seksa sa decom. U pornografskim imitacijama "dečijih" filmova, ženski likovi se prikazuju da izgledaju kao devojčice po svojoj frizuri i odevanju, korišćenju igračaka, čime vizuelnom korisniku utuvljuje predstavu da na decu gleda na seksualan način.
Klerici u kandžama pedofilije
U jednoj crkvi u nemačkom okrugu Koburg oltarska služba povodom Božića te 1998. g. upravo je bila počela. Iz euforične okupljene verničke mase je odvažno istupio jedan ojađeni otac, pokazao na sveštenika pred sobom i pred svima razotkrivajuće i optužujuće posvedočio: »Ovaj čovek, koji upravo hoće da propoveda reč Božiju, silovao je moga sina, i to više puta!« - Istraga protiv žigosanog rimokatoličkog sveštenika W. utvrdila je 13 slučajeva pedofilske zloupotrebe dece. Pokazalo je se da je bludno i napasnički nastrojeni sveštenik svoju neobuzdanu seksualnost i opsednutost ispoljavao i kroz silovanja crkvenjakâ u autombilu, kada bi ih posle pogrebne službe odvozio kući. Sudski postupak protiv sveštenika koji je i u prethodnom urbano-radnom nameštenju pokazivao slična zastranjivanja i zloupotrebe okončan je izricanjem novčane kazne. Državni sud i sud javnosti, prema onome koji ih je kao veći grešnik izdašno "razrešavao" ispovedanih grehova, pokazali su lažno, konformističko i konsternirajuće milosrđe. »ljubi bližnjega svoga!« - u njihovom viđenju ... Mnogi rimokatolički sveštenici smatraju da kao "duhovnici" (iako potopljeni u svetovni život ipak) stoje iznad regule »Daj caru carevo!«, ali i iznad zemaljskih jurisdikcionih instanci.
Osmotrimo još malo vrh ledenog pedofilskog brega koji čine ljudi koje su svoje srce i savest stavili na led, i koji duboko ismejavaju Hrista. – U jednom selu u Ajfelu, pre nego što je otkriven, raskalašeni i tiranski nastrojeni rimokatolički sveštenik nekih 10 godina je se pedofilski sablažnjivo iživljavao sa decom i adolescentima koji su mu bili pastirski povereni i dostupni. – Skandalozno ponašanje jednog klerika potreslo je i austrijsku javnost 1995. g., kada je jedan bivši učenik rimokatoličke škole optužio ostarelog kadinala i nekadašnjeg nadbiskupa Beča – Groera, da ga je pre 20 godina seksualno iskorištavao; prozvani "velikodostojnik" čak je i od strane redovničkih fratra optužen zbog homoseksualnih ispada i gnusoba. Istovremeno je se austrijsko udruženje homoseksualaca, da bi se lakše izborilo za svoja pervertivna i morbidna prava, objavilo imena četvorice najviših austrijskih sveštenika kao osvedočenih homofila, sve u duhu i rezonu: kad "Božiji ljudi" mogu to da rade, zašto bi nama svetovnjacima zakonodavci pravili smetnje ...! Posle tih skandala Rimokatoličku crkvu u Austriji napustilo je nekih 35.000 vernika koji su shvatili da su živeli u iluziji slepo se povodeći za tobožnjim Hristovim vikarima, koji su svojim sablaznima iznova raspinjali Hrista. Ljudi koji za najviši uzor i vođu uzmu prevrtljivog i slabog čoveka koji puno i isprazno govoti o Bogu, umesto Hrista Božijeg, Dobrog Pastira, užasavajuće suočeni sa njegovim gorkim i sramnim zastranjivanjima, često nalaze sirov buntovnički izlaz tako što se odriču svake vere u Boga, ili tako što upadnu u grotlo neke manipulativne sekte koja će ih ubediti da su kod njih najzad "našli spasenje"! Tako se sve svodi na priču: bežao od gladnog lava pa naišao na razjarenog medveda koji ga je rastrgao!
Veliko zaprepašćenje zavladalo je Irskom 1999. g. kada su obelodanjene neke gnusobe učinjene u jednom rimokatoličkom redu ('Hrišćanska braća'). U odgojnom domu koji je vodio Red država je upućivala decu čiji su roditelji zanemarivali svoju obavezu da se brinu za njih. U datom grotlu pojedini redovnici i sveštenici godinama su seksualno zloupotrebljavali i skrnavili poverenu im decu. Jedan od bivših štićenika Doma – Džon Prior, izneo je iz svoga sećanja koje su prekrile mnoge tramu i ovo: »Najgore batine koje sam ikada dobio bile su kad sam medicinskoj sestri ispričao da me je jedan brat seksualno iskoristio. bilo mi je devet i po ili deset godina. Ona me je prvo istukla a zatim to ispričala bratu. On me je odveo, a onda su me dvojica braće tukla i tukla. Bio sam sav u ranama ...« - Džon Prior govori dalje kako su redovnici znali da njegove drugove pred očima ostalih seksualno bludnički zloupotrebljavaju, te da ih teraju na skaredne i opscene međusobne kontakte. kod dece koja nisu mogla da izraze volju u smislu pružanja otpora, koju su torturama mentalno slomili, takva izopačenost i despotija je imala laku prođu. Samo neka od te dece, i to posle mnogo godina pošto bi napustili Dom, usuđivali bi se da posvedoče i obelodane ono što su doživeli u tom paklu. (I američka CIA je osamdesetih godina XX stoleća žestoko eksperimentisala sa decom da bi videla koliko je njima lako upravljati kad prođu traume i kada u njima nastane poremećaj odvojenog identiteta.) I dečijim ustanovama pod patronatom jezuitskog reda učenici su perfidno odgajani da je "greh" odbiti bratu njegovu "ljubavnu" ponudu i zahtev. Oni koji su još davno izvrnuli značenje nesebične darujuće ljubavi, koji su umislili da se ljubav prema Bogu pokazuje mržnjom i zlostavljanjem bližnjih (o čemu krstaški ratovi i inkvizicioni pomori najbolje svedoče!), kroz pedofilske i homoseksualne ekcese upali su još dublje u ponor sablazni i gnusnosti.
Poznato je da je i Čarls Lidbiter (1847.-1934. g.), najpre biskup u Anglikanskoj crkvi a potom klerik u Liberalnoj katoličkoj crkvi, pokazao svoju famoznu "prosvetljenost" i kroz pedofilske ekcese, i to nad detetom koje su teosofski lideri odredili i videli kao avatara – "Učitelja Sveta" , - nad Krišnamurtijem.
Mičigenski guverner Džordž Romni bio je angažiran da u poligamnu Mormonsku crkvu uvede "anđeosku ljubav" - ritualno zlostavljanje i skrnavljenje dece isprobano u satanističkim i rimokatoličkim krugovima. Pedofilsko i incestuozno zlostavljanje dece u sekti ’Božija deca’, odnosno ’Porodica ljubavi’ Dejvida Berga, je već široko došlo pred oči javnosti.
U 'Evanđelju po Mateju' Isusu se pripisuju reči koje teško osuđuju sablažnjavanje dece: »... Ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u Mene, bolje bi mu bilo da se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubini morskoj. Teško svetu od sablazni; jer moraju sablazni doći, ali teško čoveku čijim posredstvom sablazan dolazi.« (18:6.7) – Isus ovde očigledno aludira na pedofilsku sablazan koja je široko harala u antiknome rimsko-helenskom svetu. – Mnogi tobožnji Hristovi predstavnici u mantijama, danas su očigledno izdali ime kome su se zavetovali da će služiti. Samo u USA od oko 50.000 rimokatoličkih sveštenika u poslednjih 30 godina preko 2.000 njih je optuženo za seksualna i pedofilska zlostavljanja i iživljavanja. U Nemačkoj se broj sveštenika pedofila procenjuje na 3 do 5 posto. Oni koji su trebali da postanu bezazleni poput dece (da bi mogli ući u Kraljevstvo Nevinosti), bezazlenu i nemoćnu decu su uzeli da na njima zadovolje svoju sramnu satansku čulnost.
Nametnut život u celibatu i potiskivanje reproduktivnih impulsa, misaoni nered i zarobljenost u ceremonijalizam, rimokatoličkom sveštenstvu koje svojim ekcesima otvara vrata Pakla, široko se odbija o glavu i srce. Oni koji brak vide kao "obeščašenje", a u svetu ga licemerno blagosiljaju, normalno da tako lako padaju na satanska iskušenja, postaju plen satane čulnosti koja hoće da ismeje Hrista. Oni koji i pored boljeg znanja svesno greše, pokazuju da dragovoljno robuju Tami. Ko ne kultiviše i ko se odupire darujućoj ljubavi i svetoj milini, ko izvrće Božiju ljubav, strovaliće se u ponor izopačene i morbidne "ljubavi", kao što je pedofilija. Razuzdana čulna uzbuđenja lažno će mu zameniti duhovno ushićenje (za kojim najdublja nutrina čezne), egzaltaciju u kojoj se može osetiti duh Punine i jedinstvo sa Sve-Silom.
U satanističkim krugovima i kultovima bizarna i užasavajuća seksualna iskorišćavanja i traumatizovanja dece, pa čak i krvava žrtvovanja, oduvek su bila primamljiva praksa. u Americi ne retko plen takvih zahvata su deca iz sirotišta prividno usvojena za "brižni" bračni par, a ustvari za iživljavanje posvećenika satanističkog kulta, željnih da kroz gnusna zadovoljstva "otvore vrata Pakla", da pokažu svoju pobunu protiv Boga, odnosno Božijih "predstavnika" na zemlji. – Kada se uporedi potajni satanizam koji se provlači u institucionalnim crkvama i onaj koji se mnogo ne skriva u crnomagijskim grupama, vidi da suštinski nema razlike među njima, samo što je prvi pred Bogom mnogo teži greh, jer se čini u Ime Onoga koji je sušta Ljubav. Kada se razotkriju i pokažu crkvenjačke sablazni i gnusobe – a i Hrist reče da će sve skriveno biti razotkrito – crkvenjački establišmenti pokušavaju da skrenu pažnju javnosti sa skandala koji potresaju njihove redove, pozivajući javnost na borbu protiv raznih sekti i kultova, pa i protiv onih koji istinski služe Hristu Spasitelju. Sveštenik koji je u stanju da se nag slika za kalendar (kao što je u Irskoj učinio Olan Rin u okrugu Galvej) ili da švercuje kokain da bi došao do novca za održavanje crkvenog obdaništa (kao što je to u Brazilu učinio Žoze Salibu) najbolje pokazuje kome ustvari služi, kome je se njegovo srce privolelo.
Kao što danas ne želi i ne sme gromovito da ustane protiv "naprednjačkih" zahteva raznih lobija i punktova koji traže legalizaciju homoseksualnih "brakova" i smanjenje starosne granice tinejdžera za pristanak na polni snošaj, tako je se i u Srednjem veku institucionalizovana crkva mlitavo i neodgovorno odnosila prema dečijoj prostituciji. U javnim kućama maloletne prostitutke i deca bili su kamuflirani kao spremačice i pomoćni radnici. U XVIII stoleću na Zapadu je dečija prostitucija bila u punom zamahu. U Britaniji su neiskusne devojčice na prevaru dovođene u bordela a onda pedofilskoj klijenteli nuđene po dosta višoj ceni nego što je to bio slučaj sa starijim prodavačicama tela. Onaj ko apatično i nezainteresovano gleda na sramno izrabljivanje dece pokazuje da ništa nije bolji od izrabljivača i koristoljubaca, čak više da je i mnogo gori od njih ukoliko mnogo toga može da promeni na bolje a neće i ne sme to da učini.
Pošast homoseksualizma
Iako je u mnogim kulturnim miljeima homoseksualnost tokom povesti bila osuđena, u staroj Grčkoj ona je bila prihvatljiv model življenja. Čak i ljudi koji su slovili za "mudrace", poput raspusnog zakonodavca Solona, o pedofiliji i homoseksualnosti imasli su samo najlepše reči. To je bilo vreme "visoke demokratije" (koja se danas obnavlja), u kojem je neko mogao koristiti tuđi ropski rad za vlastito izdržavanje i bogaćenje, orgijati i opijati se na dionisijskim svetkovinama, seksualno se iživljavati sa dečacima i mladićima, nešto kao "filosofirati", i biti proglašen za "mudraca". Plutarh prenosi Solonov stav prema opštenju muškaraca sa mladićima: »Ovu ljubav je ubrajao u plemenita i uzvišena životna zanimanja i u neku ruku pozivao na njih samo dostojne ljude, a nedostojne je odbijao od njih.« ('Solon', 2) – Sportske borbe nagih mladića bile su hrana za oči ondašnjih voajera homoseksualaca. Očima današnjih homoseksualaca su najprivlačniji za blud nabildovani mladići.
Izopačenost koju ima u sebi, a ne priznaje je kao takvu i ne odriče je se, čovek onda želi da je proširi i na druge, da i drugi, poput njega, budu u kandžama Satane. Šireći gnus na druge, naše muke nam se time neće smanjiti, već nasuprot tome, uvećaće se. Satansko je oduvek na vlast htelo da dovede i dovodilo je pohlepne, častoljubive, srebroljubive ljude. Danas ono uspeva da na ključne pozicije državno-imperijalnih moći dovede i vrlo seksualno izopačene ljude – homoseksualce; i oni se, naravno, pod plaštom borbe za "ljudska prava", zauzimaju da izopačenici poput njih, jedna agresivna manjina, dobiju mnoga društvena prava, poput osnivanja brakova i usvajanja dece (kojima bi mogli da usađuju svoje bolesničke i nastrane programe i vrednosti); tako se slobodnije izopačenosti mogu širiti, a Satana bi se osećao komotnije, jer kad ima mnogo pomagača i žrtava koji misle kao i on, ne mora više da se skriva i pretvara: tada će Tama moći u potpunosti da bude proglašena za "Svetlost", a Bog za "Đavola". U Novom satanskom poretku mera demokratičnosti jednog društva meri se prema tome koliko je ono dalo zakonskih prava seksualno izopačenoj gej i lezbo-manjini. Pod pritiskom boraca za "ljudska /=satanska/ prava", ni lekari homoseksualizam više nesmeju da tretiraju kao bolest i mentalnu poremećenost; hrišćanima Duha je poznato da homoseksualnost nije samo duhovna bolest, već najčešće i odraz opsednutosti zlim silama, demonima; kroz većinu dubokih seksualnih izopačenika zapravo žive i deluju avetinjske snage Pakla.
I "normalni" seksualni odnosi između muškarca i žene najčešće nose mnogo grehova, a kamoli tek morbidna seksualnost između muškarca i muškarca ili žene i žene; veze i "brakovi" nastranih jedinki često završavaju ubijanje jednog partnera od strane drugog; no savest se ne smiruje ni osećaja sramote duša se ne oslobađa ubijanjem onoga sa kojim je činila gnus pred Bogom. Brak muškarca i žene je pre svega u službi začinjanja, rađanja i zajedničkog odgoja dece, koja trebaju biti Bogu posvećena. "Brak" muškarca i muškarca ne može rezultovati decu. Žena ženu takođe ne može oploditi. A svi vidovi veštačke oplodnje su akt protiv Božijih Zakona, ruganje Bogu i ruganje Krstu.
Najstrašnije u celoj ovoj priči što su i mnogi nazovi "hrišćani" otvoreni ili prekriveni homoseksualci, što opravdavaju homoseksualizam. Njima ne znači mnogo sveta reč koja kaže: »Ili zar ne znate da nepravedni neće naslediti Kraljevstva Božijeg? Ne zavaravajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušci, ni muželožnici, ni kradljivci, ni gramžljivi, ni pijanice, ni opadači, ni razbojnici neće naslediti Kraljevstva Božijeg.« ('Korinćanima', I, 6:9-10) – Deo medicine naklonjen odbrani izopačeništva hoće da dokaže kako je homoseksualnost genetski uslovljena, i to treba prihvatiti zdravo za gotovo, bez pokušaja da se išta promeni. Duša u inkarnaciju može doneti teške grehe i negativne programe, negativna odgovaranja, koja će naravno negativno obeležiti svojim zračenjem i genetski materijal. No protiv svakog zla ima leka, ako čovek prihvati srcem Hrista za Iscelitelja. Ipak, činjenica je da mnogi ljudi upadaju u ponore izopačenosti, jer zapravo nemaju ljubav za Istinu i Dobro, jer preziru Sveti Život, jer su zagriženi poklonici lažnih, izvrnutih bogova: »Iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. Postali su ludi govoreći da su mudri, pa zameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog čoveka, i ptica, i četveronožnih životinja, i gmizavaca. Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu, da međusobno obeščašćuju svoja telesa, - oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto Tvorcu, koji je blagosloven doveka, amen. Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje neprirodnim, a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj požudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebi primaju zasluženu platu za svoju zabludu. I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu - da čine što ne priliči, oni, koji su ispunjeni svakom nepravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljalstvom; puni zavisti, ubijstva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači, opadači, bogomrsci, siledžije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazači zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni; oni znaju Božiju pravdu - da oni koji tako šta čine zaslužuju smrt, pa ipak ne samo što to čine, nego odobravaju i drugima koji čine.« ('Rimljanima', 1.21-32) – Po mojsijevskom Zakonu (redaktorski iskvarenom Božijem Zakonu) muložnici su kamenovani na smrt. No čovek nesme drugog čoveka da pošalje u smrt zbog njegovog seksualnog opredelenja, pogotovo ne kada se "usrećuje" sa nekim koji po svojoj slobodnoj volji ulazi u kontakt. Zemaljski i ljudski zakon nesme drakonski da sankcioniše nekog zbog njegovog homoseksualnog i biseksualnog opredelenja, ali nesme ni da mu omogući da zauzima društvene pozicije (naprimer vaspitača dece koja se tek uče šta je Dobro a šta je Zlo) sa kojih će moći komotno da širi izopačene poglede i vrednosti. Zato što su pogazili Božiju Pravednost, izopačenici su otvorili nekakva vrata borbe za svoja "ljudska prava"! Gde je duhovno bezakonje, tu je i puno ljudskih zakona i puno borbe za "ljudska prava". Božija Istina je ta koja čoveku pomaže da se oslobodi svega negativnog, i Bogu je sve moguće učiniti što je po Njegovom Zakonu; ipak žalosno je što mnogim izopačenicima ne treba to iscelenje, što oni duboko uživaju u svojoj bolesti i opsednutosti. Čovek se spasava kad živi Istinu i drugima pokazuje to, navodi ih na zakonit život, a ne kad gazi Božiji Zakon i drugoga podstiče da se tako ophodi i sramoti kao Božije dete. Čovek treba da vidi i shvati da njegova duša potiče iz Svetlosti, iz Božijeg Daha, iz velikog Dostojanstva, da nije na zemlji da bi se iživljavala i služila Krvniku ljudskom, već da bi služila Bogu i bližnjima, da bi odužila svoju karmu, negativno breme iz prethodnih utelovljenja; dakle, uvek čovek treba da se pita da li je časno ono što čini, da li time ugađa Bogu ili možda pak božijem Protivniku, da li mu istinski treba i priliči to što čini?
Homoseksualci i biseksualci, umesto da miruju u svojim pacovskim jazbinama, sve više razmetljivo i ludački podižu svoj glas, pa i slobodno ulicama urbanih centara paradiraju, demonstriraju svoj "ponos", odnosno svoju sramotu. To najbolje pokazuje ludilo koje je zahvatilo te nesrećne duše. Kolika ih groznica i želja muči da i drugi postanu kao i oni, i da se tako "slobodnije" osećaju. Oni zaboravljaju na najbitnije: šta Bog misli o tome, o njihovoj obesti i izopačenosti, kako će se provesti pred Zakonom Neba, kako će njihovoj duši biti u zagrobnom, onostranom svetu. Tragično u ovoj priči je to što su protiv paradiranja seksualnih izopačenika javno najveći protivnici izopačenici i ostrašćenici druge vrste, naprimer navijački huligani, koji potiskuju svoje homoseksualne porive; ne želeći da se bore protiv svojih gorkih slabosti oni se okreću borbi protiv ljudi drugačijih svatanja. Kada čovek po svaku cenu želi i nametljivo nasilnički nastoji da i drugi na istinu gleda kao i on, on time najbolje pokazuje da je i sam u dubokom slepilu i bunilu. I kad čovek svoju izopačenost opravdava pozivajući se na praksu da i neke životinje to čine, pokazuje da je izgubio svako istinsko merilo. Jer častan čovek će se meriti prema Savršenom Uzoru, Hristu Bogu, a ne prema životinji koja nema moralnu svest.
Ali, avaj, homoseksualci su čak i Isusa Hrista proglasili "homoseksualcem", jer je eto oko sebe okupio dvanaest Apostola koji su bili svi redom muškarci. Oni neće da pročitaju u evanđeljskim tekstovima da je Gospod u svojoj pratnji imao i brojne žene koje su mu služile svojim dobrima. I oni neznaju i neće znati za veličanstvenost Hristove Misije i na Njegovu životnu čistotu: da je umro bez ijednog greha u sebi. Gospod na Zemlju nije došao da ispunjava Sataninu volju, već volju Njegovog Presvetog Oca Nebeskog. Isus nije podlegao Sataninim kušnjama. – Izopačenici su, dalje, našli da je i znameniti Isusov predak – kralj David, bio u "homoseksualnoj vezi" sa Jonatanom. Kad bi "poverovali" biblijskim redaktorima i kopistima onda bi za svetog kralja Davida "našli" i da je bio ubica bez premca.
Post je objavljen 26.05.2011. u 18:26 sati.