Najednom se pojavio strah. I stres. I nervoza u želucu. Jednostavno sam stjerana u slijepu ulicu iz koje nema povratka. Dobro, ajde malo pretjerujem ...ali opet...moje tijelo ima negraničene zalihe adrenalina u sebi i baš ga je odlučilo sumanuto izlučivati. Ne sviđa mi se ta ideja,
Sve što dotaknem propada. Ili je stvar u toma da mi je stisah prejak ili preslab.
Kaže sveta Marija Terezij Scherer :' S Bogom i za Boga može se mnogo.'
Al kak da sad ja objasnim da se jako jako jako bojim. Sjednim ili stojim pred zadatkom i ne mogu se koncentrirati na to. Pomozi mi Bože da preživim ova dva mjeseca :-)
Post je objavljen 18.05.2011. u 08:15 sati.