Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/candystore

Marketing

Geste

U2 tribute bend. Nije zvučalo kao loša ideja, pogotovo zato što sam
malo preležerno shvatila ideju kupovanja karte za zagrebački koncert od tapkaroša.
Majkl dečki i ja smo tog dana izvisili te tužni otišli sa stadiona.
Besplatno pogledati tribute bend možda me zabavi i pripremi za iduću priliku.

Dosad sam slušala samo jedan tribute bend, i to na Patrikovu ove godine.
Bijelo dugme. Pjevač je bio dosta zabavan, ponašao se kao da pjeva za
Metallicu pred 60 000 ljudi.

I u ovom bendu problem je u pjevaču. Izbacuje me iz filma. Glazba je dobra, ali on je....
Izgleda kao talijanski šminker s plaže. Povremeno pjeva s naglaskom. Kreće se kao vrlo razvodnjeni Jim Kerr.
Doduše, hladno je i kišno, sigurno mu nije lako.

Dan prije sve je izgledalo kao ljetni Oktoberfest, bilo je puno ljudi, bilo je toplo, glasno i zabavno.
Sada je mrak i smrzavica. Ono malo ljudi što su došli primaknuli su se pozornici kad je
"U2" počeo, ali ja sam se odmaknula.

Skužim Jamesa, koji je nastupao prije "U2"a, kako stoji nedaleko od mene.
Što on misli o ovom bendu?
Pokušavam odgonetnuti njegove osjećaje dok ga iskosa gledam kako pivo
cementira kebabom.
Možda nikad nije gledao pravi U2. A možda ih poznaje. Možda gušta. Glazba zvuči sasvim dobro.
Odjednom mi ga dođe žao.
Koliko je putovao da bi se smrzavao tu u Novom Zagrebu pred
100 ljudi? Nadam se da su mu barem okej platili, ili da će dobro zaraditi na drugim gažama u Hrvatskoj,
ako ih ima.
-Hej, bili ste dobri- kažem mu, derem se, ali jedva se čujem. Stvarno jesu bili dobri.
Zahvali mi, a ja se maknem i pustim ga da završi večeru.

Možda još par pjesama. Nemam dovoljno slojeva na sebi i drhturim.
Par pjesama prođe. Pojedem krafnu. Ni to ne pomaže i još se zaflekam pekmezom.
U kutu oka spazim debeli kaput s podignutom kapuljačom kako se kreće prema meni.
Modrobradi? Gdje mu je brod?
Hej, to je James.
-Izvoli- daje mi svoj cd.
Svoj cd, koji prodaje uokolo. Dirnuta sam. Ne mogu mu dopustiti da još izgubi kune na ovome.
Poznajem ljude koji sviraju na cesti za život.
-Kupila sam jedan za Patrikovo.
-Daj ga prijatelju.
Ne mogu odbiti.
-Hvala.

Uskoro poželim laku noć tribute bendu i pođem kući stiščući cd u ruci.
Odjednom mi je toplije.


Post je objavljen 16.05.2011. u 23:50 sati.