Poput djece koja nam plačući donose svoje potrgane igračke da ih popravimo, tako sam i ja donio Bogu svoje slomljene snove, jer On je moj prijatelj.
Ali tada, umjesto da Ga pustim da u miru radi, trčao sam uokolo i pokušavao pomoći na svoje vlastite načine. Napokon sam zaplakao i nestrpljivo upitao:”Kako možeš biti tako spor?”
“Dijete moje!“ rekao je, “Što sam mogao učiniti? Nikad nisi popustio i sve mi prepustio.”
Post je objavljen 16.05.2011. u 15:17 sati.