Gledam sa zidića uz mol kako
Zaurla more, zapjene vali hrid
I bijes se silan sruči nazad u dubine tamne.
Krik galeba pod oblake odlazi
Javljajući oluje blizinu.
Skrovište on traži
U bezglavom letu
Krila strahu predajući.
A oblaci se zgusnuli
U tamnu se neman pretvaraju
I dolaze, silaze, silaze tromo se valjajući.
Sa Huma se spuštaju kao utvare.
Znam sručit će se na kamene ulice,
Na kale stare što moru se spuštaju.
Sručit će se ljutito
Na krovove kamene stare
I ostatke starosti slomiti
Uz prasak groma.
Lomit će orlušine burne stabla mlada
I lavandu iz korijena vadit,
Samo masline stoljetne odoljet će
Samo masline odoljeti znaju i ribar stari
Što barku svoju kući vraća
Posejdonu u inat
Dok more ga valja i oko njega urla
Ruka čvrsto veslo drži,
A kad je brodicu svoju uz mol zavezao
Na pučinu se zagledao
Kao da se sa prijateljem pozdravlja,
Ja ga gledam sa zidića uz mol
Mahnem i on meni
Sve na trenutak utihnu
Zatim munja prošara nebo
Krik galeba i prasak groma,
Oblaci njedra svoja otvoriše,
A ja ostajem na zidiću uz mol
I bez razmišljanja puštam
Da me ljetni pljusak
Do kože moći.
26.01.2011.
Post je objavljen 15.05.2011. u 22:04 sati.