Marketing
Nema džabe ni u stare babe
Nedavno mi se javija šjor Brekalo, umirovljeni inžinjer organizacije rada, inače punac rođaka kolege sina pokojnoga Vicenca koji je iša s mojom sestrom u razred. Ma neeee, nije pokojni Vicenco iša s mojom sestrom u razred, nego njegov sin Kaja, koji je, shvatili ste već - kolega prijatelja rođaka Tonija koji je oženija malu Brekalovicu. Eto, sad vam je sve jasno!
Dakle, šjor Brekalo je povuka tu vezu samo da bi me priupita imam li dvi-tri slike, oće reć - fotografije Trogira, jer ima namjeru napravit internet stranicu na kojoj će oglašavat svoje apartmane. Ka ono, slučajno je čuja da se ja bavim tim zvizdarijama pa eto...
Nema problema kad je za tako "bliski" rod.
Uglavnom, skupija sam stotinjak slika s trogirskim motivima, spržija mu jedan CD i sve je bilo gotovo u pet minuti!
To je to, ma znate, nisu vam ove fotografije nešto naročito, mislim - na profesionalnom nivou jel, ali eto, nadam se da će vam poslužit.
Dakuće neg poslužit, moran ić priša mi je, nego - jesam li šta dužan za ovo?
Ma nemojte bit smišni, ništa mi niste dužni, moramo pomagat jedni drugima, jel tako?
Nakon otprilike dva miseca, sretnem ga opet po gradu, baš me zanimalo jesu li napravili tu famoznu stranicu, koje su slike izabrali i tako to.
A-a-a, jesmo, u stvari nismo još, nešto je zapelo, nego imaš li slučajno koju sliku di se vidi neka zgodna žemska na plaži, a u pozadini jedrilica i zalaz sunca?
Hm...je li mora bit plavuša, crnka ili brineta?
Pa... ne znam, nisam o tome razmišlja, ali ako baš pitaš, ja bi najrađe plavušu.
E žao mi je, nemam takvu, imam samo brinetu.
An tako... pa dobro, daj brinetu!
Nema!
Šta nema?
Jedrilice u pozadini.
Đava odnija jedrilicu, to se može dodat onim aparaton...
Nema ni zalaza sunca!
Ujbt, to je gadno!
Oćete brinetu bez zalaza i jedrilice ili zalaz i jedrilicu bez brinete?
Sad si me zbunija...
Dobro, aj to ćemo još vidit, a reci mi... imaš li možda nešto slikano ka ono pogled na rivu s kampanela svetoga Dominika ali da se vide moji apartmani tako da izgledaju skroz blizu grada?
Šjor Brekalo, sve šta imam, to san vam već da, ako imate posebnih želja onda ćemo se morat malo drugačije dogovarat.
Uglavnom, šjor umirovljeni inžinjer organizacije rada mi je malo diga nos nakon tog razgovora, a šta je najgore - utira mi je čak i grižnju savjesti, jer eto, stvarno sam ispa bezobrazan, božemili jel mi zaista toliki problem uć u samostan u kojemu nikoga ne poznam, verat se po kampanelu, tražit najbolji kut snimanja u koji će upast i i riva i kula i ACI marina i čiovski most i apartmani Brekalo! Šta je to meni, pet minuti posla!? I tako se skićem okolo bezveze.
Na koncu sam zaključija da nije problem u Brekalima nego u meni. Jerbo, čim nešto daješ besplatno, znači da ti nije baš puno ni stalo, niti da svoj rad cijeniš toliko da bi ga se drznija naplatit. Stoga je crying time da okrenem ploču - ovo možete shvatit kao direktnu obavijest da slijedeći put kad nešto zatražite od mene možete očekivat duge i mučne pregovore. Pogotovo žemske, s jedrilicom i zalazom sunca u pozadini!
Post je objavljen 10.05.2011. u 16:32 sati.