Kiša pada na mahove pa biram male i slabo prometne puteve; nikamo mi se ne žuri, samo neka se cesta odmotava poda mnom. Zastajem još u Botincu u pekari s odličnim krumpirušama, pa nastavljam preko Hudog Biteka i Pisarovine do Karlovca, gdje izlazim na Jozefinu i pratim je gotovo cijelim putem.
Unatoč kiši, gušt je voziti; prometa gotovo da i nema - tranzitni je zbog kiše gotovo isključivo na autoputu, a seljaci ovih dana baš i ne rade, tako da nema ni traktora ni pripadajućeg im blata. Jednom kad se naviknem na klizavost ceste (koja je ipak čista; ni zemlje ni sipine; voda je sve oprala) vožnja je sasvim pristojna a brzina postojana.
Zaustavljam se tek kod Modruša, kod starog obeliska, miljokaza. Tako mi je udobno i toplo na Teni da ne bi stao uopće, ali valja i koju slikicu škljocnuti, ako ni zbog čeg drugog a onda da se prisjetim kasnije kako mi je bilo...
Post je objavljen 28.04.2011. u 13:13 sati.