Neki dan, Najdraze Dite mi kaže - Ajde majko, sad će blagdani, malo odmori i razmisli šta bi tila radit posli ovoga. Ka da se ja tu imam šta mislit. Tila bi radit ka doktorica. U sluši je nasta muk. Pa je rekla – aj,aj nazvat ću te sutra…
Ja sam sutra mislila isto.
Detalji, mozda ne idu meni u prilog,( godine, recesija, a mozda i to šta nisam doktorica) ali makar u četrdeset i nekoj, znam konačno šta bi tila.
Kad je bilo vrime za ić u školu i uvatit se knjige, diplomirat… ja san se uvatila putovat po svitu i šire. Uvik sam mislila kako je vrime na mojo strani i da ću sve stič, samo da mi ovo ne uteče…. A onda je, jedan dan, vrime krenilo bižat nizbdicon, ja sam imala sto drugih stvari za učinit i nisan stigla trčat za nijm… Vrime uteklo, ja (za)ostala. Pa ću pričekat neki drugi život.
Ali kako situacija izmiče kontroli, i ja cu, uskoro, zatvorit svoju malu butigicu, vrime je da se ozbiljno uvati mislit - šta posli.
Kako u mojoj glavi često vlada nered, i teško mi je popratit misli, nekad se pari ka da skačem s teme na temu. Ali ima to sve svoj neki smisao, samo ga je tesko uvik svatit.
Kad mi se nagomila gruboga u životu, ili kad se baš ne ćutin lipo, ja krenen pustošit frižider. U početku, to ne pari strašno, i svaki put kad otvorin vrata „terapeuta“, ja rečen sama sebi - od sutra neš vise. Onda jedno jutro,sasvin iznenada, svatin da ne mogu uč u gače, da mi se majca čudno digla priko stomaka….To mi izazove takvi momentalni stres, da odma poharačin sve sta ima u frižideru i izvučen one gače šta san ih tila bacit, ali mi je nekako bilo žaj…. Nekin čudon, u mom ormaru ima raznih veličina razne robe, pa uglavnon prolazin kroz te faze, skoro ne primječujući, kojon brzinon se ta spiza lipi za mene. Jedno jutro, nakon malo vrimena, više ne mogu stat u nijedan komad robe, osin onih par (ne znan zašto san ih čuvala) xxxxxl, pa od tuge i nesriće, šta san to od sebe ucinila, oden prid terapeuta i … znate već..
Jedan dan ću sist i napisat knjigu (iman materjala za makar dvi). Zvat će se – „Sve moje (ne)uspješne djete“ I lipo ću iza svake preporučene djete, stavit one slike „prije“ i „poslin“… i „jos malo poslin“.
Jer svaka žena, koja muči ove muke sa kilima, dobro zna da je to Rat, u kojen se neprijatelj, uvik ponovo vrača u napad, taktikon iscrplijivanja protivnika, i nekad, bogamise, i dobije… Rat, mislin, jer to da dobije bitke, znamo.
Sad se možda pitate, kakve veze imaju kile, posal i to šta bi ja tila bit doktorica.
E pa imaju.
Ka prvo, koliko san puta prošla ovo s kilima (a kažu da je ponavljanje majka znanja), do sad san već doktorirala na tu temu. Ako mi ne virujete, pitajte bilo koga od mojih prijatelja.
Ka drugo, da bi opet iz ormara izvukla one manje komade robe, moran se dovest u red( s kilima, naravno), a da bi se dovela u red, moran se počet ćutit dobro.
I ka treće, kako me sad najviše muči ovo s poslon, a poslidično i to šta neman di, kad zatvorin butigu, ja san se sitila sta mi je činit.
Kad ja ovako „zadebjan“, stalno govorin kako bi bilo lipo, da se moć ujutro probudit, sa kilima koje san imala pri frizider-terapije. Jer ono – sutra ću na djetu - nekako stalno biži, i svi, koji se iti malo razumu, u taj komplesni problem, znaju da je to „sutra“ ka jeguja….
A ja san smislila kako se to može u čas sredit!
Otvorit ću salon za skidivanje kila. Ali ne ovi, di van govore sta triba jist ( ka da ja neznan), ni kako triba se bavit sporton(da san se tila bavit sporton…) , ni di će vas pomalo, na kapajku, rišavat kila… jer svaka, pametna žena, oće se probudit jedno jutro - lipa i šesna.
E takvi ću salon otvorit!
Prvo ce ženskoj, kad dođe (za to ću zaposlit likara, ne mogu ja sve) učinit one analize - krv, srce i to… procinit koliko kili ima skinit, pa će je lipo nakjukat anestezijon, koja će trajat koliko triba, pet, deset …dana, a sve, naravski, pod kontrolon likara aneštezijiologa i moje malenkosti J.
Ona će upast u blaženi sanak, a ostalo prepustit stručnjaku, tj. meni.
Bit će unutra par kreveti, sta se mičedu kako ih programiraš, da mogu, dok klijentica blaženo spava, radit vježbe za noge, ruke i stomak. Tako, kad se probudi, da je odma u formi, ka da je svaki dan trčala dva đira oko Marjana. Svaki dan će je lipo izmasirat, s raznin uljima, (svakako ću pazit da budu eko i organskog porikla) da jon se ne bi, ne daj bože, vidija celulit. Na sondu će dobivat minerale i vitamine, da štagod ne zafali, i da se ženska napuni energijon. Kako kažu da je san, najvažniji za lipotu, probudit će se ne samo mršavija, nego i lipša, odmorna i prizadovoljna. Dok ona tako bude spavala, u salonu će svirat opuštajuča muzika, da joj i duša gušta.
Sad samo moran ti moj projekat, patentirat, nač vezu u ministarstvu zdravstva, jer se bojin da bi mogli stvarat probleme, a onda mi ukrest projekat. I naravno triba odma načinit i oni elaborat, pa tražit od EU bespovratna sredstva, za koja ne sumjan da ćedu mi odma dat.
Več vidin listu čekanja, koja će se stvorit kad salon počne s radon. Vidin i kako mi se s računa priliva lova i jedva da ima jos di stat, pa moran ubrzano tražit di je trosit.
Vidin i kako ležin na nikoj pješčanoj plaži…. Sva onako zgodna i šesna... bezobrazno zgodna ženska, u najlipjin godinama, bezobrazno bogata, a sigurno će me moje kijentice oslovjavat sa „jubin ruke dotorice“ i sve će bit ka po špagu. ……
Ako se baš moran probudit, molin te bože, neka se probudin u tome salonu….
Post je objavljen 23.04.2011. u 20:18 sati.