Marketing
.............. raspet ..............
.... 
....
Patnje i nade pravednika
... Bože moj, Bože moj, ...
... zašto si me ostavio? ...
Daleko si od ridanja moga.
Bože moj, vičem danju,
al’ ne odvraćaš;
noću vapijem i nema mi počinka.
A ipak, ti u Svetištu prebivaš,
Nado Izraelova!
U tebe se očevi naši uzdaše,
uzdaše se, i ti ih izbavi;
k tebi su vikali i spasavali se,
u tebe se uzdali,
i postidjeli se nisu.
A ja, crv sam, a ne čovjek,
ruglo ljudi i naroda prezir.
Koji me vode, podruguju se meni,
razvlače usne, mašu glavom:
»U Jahvu se on uzda,
neka ga sad izbavi,
neka ga spasi ako mu omilje!«
Iz krila majčina ti si me izveo,
mir mi dao na grudima majke.
Tebi sam predan iz materine utrobe,
od krila majčina ti si Bog moj.
Ne udaljuj se od mene, blizu je nevolja,
a nikog nema da mi pomogne.
Opkoliše me junci mnogobrojni,
bašanski bikovi okružiše mene.
Ždrijela svoja razvaljuju na me
k’o lav koji plijen kida i riče.
Kao voda razlih se,
sve mi se kosti rasuše;
srce mi posta poput voska,
topi se u grudima mojim.
Grlo je moje kao crijep suho,
i moj se jezik uz nepce slijepi:
u prah smrtni bacio si mene.
Opkolio me čopor pasa,
rulje me zločinačke okružile.
Probodoše mi ruke i noge,
sve kosti svoje prebrojiti mogu,
oni me gledaju i zure u me.
Haljine moje dijele među sobom
i kocku bacaju za odjeću moju.
Ali ti, o Jahve, daleko mi ne budi;
snago moja, pohiti mi u pomoć!
Dušu moju istrgni maču,
iz šapa pasjih život moj.
Spasi me iz ralja lavljih
i jadnu mi dušu od rogova bivoljih!
/........... Ps 22, 1-22 .........../
..................................................
...................................................................
...................................................................................
..................................................................................................
.................................................................................................................
........................................................................
................................................................................................................
.................................................................................................................
.................................................................................................................
*
*
"Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?"
Gospodine, što je bilo u tvojoj duši u tom času ?
Kakvu li si morao osjetiti prazninu i tamu oko sebe i u sebi u času raspeća ?!
Znam da Bog ne može nikada nikoga ostaviti, ali može udijeliti iskustvo potpune ostavljenosti.
Osjećam, Isuse, da ovim svojim iskustvom želiš otkupiti mene i sve ljude svih naraštaja.
Želiš nas otkupiti od osjećaja ostavljenosti, napuštenosti, razočaranja.
Mi smo se grijesima odvojili od Boga i zaslužili tu napuštenost, a ti,
koji grijeha ne učini, preuze na sebe prokletstvo grijeha.
Privini me na križ, Isuse, i daj da s tobom podijelim
i ovaj osjećaj kojim otkupljuješ svijet.
Otkupi me, Isuse, od svih osjećaja očaja,
beznađa, zapuštenosti, razočaranja, neprihvaćanja i mržnje.
Ti, Isuse, tako duboko ostavljen na križu nama si darovao obećanje:
"Neću vas ostaviti siročad!" I opet drugo:
"Ja sam s vama u sve dane!" Hvala ti.
"Oče, oprosti im, jer ne znaju što čine!"
Hvala ti, Isuse, što si mi oprostio. Hvala ti što me i opravdavaš!
Da, Isuse, ne znam što činim kada griješim, kada se opirem milosti.
Ne znam što činim kad ti okrećem leđa.
Ne znam što činim kad svoje srce zatvaram pred tvojom ljubavlju.
Oprosti i meni, Isuse, jer i ja sam prisutan podno tvoga križa,
budući da umireš za grijehe čitavoga svijeta.
Oprosti i meni, budući da si i moje grijehe osjećao na sebi.
Hvala ti, Isuse, što sam ja izliječen tvojom izranjenošću.
"Žedan sam!"
Žedan si, Isuse, moje vjere, moje ljubavi, moje vjernosti!
Žedan si ljudskih srdaca i pažnje. Žedan si djela ljubavi.
Žedan si svih onih koji će dragovoljno prihvatiti tvoj put
i krenuti s tobom za dobro cijeloga svijeta.
Žedan si mene! Oprosti, Isuse, kad nisam u stanju utažiti tvoju žeđ.
Oprosti, Isuse, što i danas mnogi ostaju žedni pokraj mene.
"Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!"
Želim u svoje srce utisnuti ovu tvoju molitvu predanja.
I ja bih htio biti do kraja predan Ocu.
Primi me, Isuse, i učini moj život vječnim darom tebi!
Daj da predano mogu prihvatiti i živjeti svaki križ u svom životu
i svaki trenutak ovoga života.
Pashalni misterij
............................................................................................................................
............................................................................................................................
............................................................................................................................
............................................................................................................................
..............................................................................................................
...............................................................................................
................................................................................
...................................................................
..................................................
... Puče moj, što učinih tebi ...
.. ili u čemu, ožalostih tebe?
...... Odgovori meni! .....
Ja radi tebe bičevima udarih Egipat
s prvorođencima njegovim,
a ti mene predade, da me bičuju.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja izvedoh tebe iz Egipta
potopivši Faraona u more Crveno,
a ti mene predade glavarima svećeničkim.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja pred tobom otvorih more,
a ti otvori kopljem bok moj.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja pred tobom idoh u stup oblaka,
a ti mene odvede u sudnicu Pilata.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja hranih tebe u pustinji manom,
a ti mene udari zaušnicama i bičevima.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja tebe napojih vodom spasenja iz stijene,
a ti mene napoji žući i octom.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja radi tebe potukoh kraljeve kananejske,
a ti si tukao trstiku glavu moju.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja dadoh tebi žezlo kraljevsko,
a ti dade glavi mojoj krvavi vijenac.
... Puče moj, što učinih tebi ...
Ja uzvisih tebe velikom moći,
a ti mene objesi na drvo križa.
... Puče moj, što učinih tebi ...
............................................
............................................
............................................
............................................
.................................................
....................................................
.........................................................
..............................................................
Klanjam ti se, Isuse, i blagoslivljam te,
jer si svojim svetim križem otkupio svijet,
.............................................. otkupio mene!
.........................................................
..............................................................................................
..............................................................................
.............................................................................................................................
.............................................................................................................................
Naziv nas uvodi u otajstvo križa kojemu se klanjamo zato što je na njemu visio Spas svijeta.
Današnji obred Velikog petka razvio se od onoga koji su već u IV stoljeću uveli kršćani Jeruzalema nakon što je carica Helena god. 320. pronašla zagubljenu relikviju križa Kristova. Kršćani Jeruzalema počeli su se od tada skupljati tog dana popodne na Golgoti na bogoslužje riječi kod kojeg se čitala muka Isusova. Inače, već od drugog stoljeća imamo sigurne podatke da su kršćani na Veliki petak strogo postili u znak žalosti za Kristom raspetim te se ubrzo ovo molitveno i pokorničko obilježje proširilo na sve petke u godini.
Bogoslužje ovog dana sastoji se od službe riječi
sa središtem u muci Isusovoj po Ivanu,
zatim od klanjanja križu i
od pričesti hostijama koje su posvećene dan ranije.
Na Veliki petak i Veliku subotu ne slavimo misu,
jer u ta dva dana "Crkva ostaje uz grob Gospodnji
razmatrajući njegovu muku i smrt
i uzdržava se od misne žrtve" /Misal, 200/.
Ni na Veliki petak Crkva ne razdvaja otajstvo križa od uskrsnuća.
To vidimo osobito iz starinske antifone
koja se pjeva pri klanjanju sabranih vjernika križu:
"Tvome križu klanjamo se, Gospodine,
te hvalimo i slavimo sveto uskrsnuće tvoje,
jer evo: drveta radi nastade radost u cijelome svijetu".
U žalosti za Kristom na križ raspetim Crkva se raduje
što je smrt Kristova početak ljudskog otkupljenja.
Post je objavljen 22.04.2011. u 12:12 sati.