Pregled posta

poluotvoreno pismo uzasnutim fejzbuk prijama

Ovo san sinoc, jadna ti san, napisala na fejs profilu. Provala, posli nekih odgovora- upozorenja, zatvorit u sebi, sve rici sta su mi navirale, ma nekako se , nikon greskon ( da nije genetska ? ), sve otelo kontroli, i ovo se pismo malo otvorilo i iscurilo po ekranu……….
Unapid se skuzajen,na svakoj slicnost sa stvarnim osobama, uklucujuci mene !

""sad kad izgorim s poslom morat cu trazit nove izvore prihoda. Srica pa sam se u meduvrimenu spojila na fejs, pa cu provat komercijalizirat ( poala koja ric ) moje pitare - suhozide. Nadam se da ce to sta imam sirok krug fb prijatelja,( jedno 4-5 ) pomoc u tom projektu :)""

Znam da fejs nije misto di mozes prijateljima kukat i plakat na ramenu,
( to se radi doma, s onima koji su u istim sra... ka i ti , ili s onima koji jos nisu)
Ali vrimena gruba i mnogima nan je tesko. pa nekad ispalimo i koji post, a nebi li, na cas, podilili tu tezinu i nikin blesavin crnin humoron, pokusali prezivit trenutak, kad te ono tuga opere, ka val od juzine na rivu...
U skladu s vrimenon u kjem zivimo, postovi su uglavnom aktuelni- muzika, slije, vicevi.... mrvu politike, da se, ka ono, podigne intelektualna razina.... i svima lipo.
Ja san niki dan , puna sebe ka da san ja diplomirala, podiliila kako mi je dite , evo zavrsilo faks, i mogu van rec da su mi svi moji prijateji, cestitali, malo se veselili samnon... bas nekako lipo.... Naravno, to ne znac,i da cu ih zvat na Kamesnicu na janca i divljac, a boga mi ni na sparoge ( pogotovo ne na sparoge)... ali isto je nekako lipo, kad dobijes sve one smajlice...
Svaki put, kad ona Bobe, napise nesto lipo, ja gustan, i posajen joj smajlic... Kad Meri otputuje, meni lipo ka da san i ja....ma , tila bi van rec da ja razumin, tu smo samo radi skupjanja smaljlica, i relaksacije....“ i Tomi je super“ :))))
Opet, more bit da san ja nika pogresna- ako se neko od mojih
( mnogobrojnih) prijatelja cuti lose, ja isto dodan oni tuzni smajlic ( bice je ovo oksimoron, ili nesto slčicno), i bude mi nekako zaj... i provan napisat dvi tri ,rici utjehe....
Ma nisan ja skroz blekasta i znan da to nece prominit svit, ni rukon odnit tugu iz necijeg oka, ma isto mi se cini da je lipo, kad cutis da te neko razumi... pa makar i na ovin " u prolazu smo- stranicama".
Evo san odlutala, a lipo san sinoc, sama sebi, rekla- aj prispavaj, ujutro ces bit pametnija... ka da to kod mene ide priko noci... ne ide ni priko godina, a kamoli... Tila san van rec, oni post gori, sta san ga kopipejstala, e ti post mi je da mislit..
Juce je , ka sta znate, bila nedija, i to nedija navece, kad me pocne vatat panika od povratka u najlipsi mi Grad, kad mi dode da se ne vratim , makar neko vrime , dok se ne desi cudo, ka ono kad je mana padala s neba..... bude mi , bude mi nekako tesko...
I sinoc, napisen oni vraziji post, ne ocekujuci nista, ili ocekujuci ipak… ma da ce neko rec dvi lipe, nevazne, ali lipe rici… da ce neko bacit na zajebanciju, (oprostie sta bestiman). Pa mi na jedan cas, izgurat to ludilo nemoci i tuge iz glave…. Jer… za to bi fejs prijatelji mogli posluzit???
I dode jedan brzi odgovor, onako splicki, taman kako triba, i na mom licu se uoblici osmjeh… taman kako triba…(Bobe, falain)
Bilo mi je to dosta, pa san ugasila makinu, pospremila je, pa pospremila i sebe lec…. Triba ujutro put doli,
I nije mi vrag da mira, pa onako , jos s osmjehon, s kojin san cvrsto bila odlucila zaspat, otvorin na mobitelu fejs….
I oni mi se smij iz oka, isti cas smrza, pripa i uteka ka da ga svi davli gone, brzon ceston priko Klisa…..
Tamo je lipo i koncizno ( jeli se tako rece) pisalo –
„a koji će ti drek fejs falšije- to triba ogolit do kosti- a počneš li s marketingom- na mene ne računaj- neke znam pola života, al kad su počeli prodavat- baj, baj
umorili me- čim otvoriš fejs- eto njihove slike, haljine i svašta nešto- ma bezobrazno full“

Ne bi tila bit bezobrazna, divlja ni grintava.ali nekako me to, taklo, povridilo… jer, nisam nista molila, nisan ni prosila na fejs ulici… nisan cak ni ozbiljno tila na profilu pokrenit biznis stoljeca…. Tila san da mi sva ta gomila, od cetri pet mojih fejs prija, stavi smajlic, da mi je lipse zaspat…
A onda san se , u posteji,, skinutog osmiha iz oka, zapitala ;
„ Sta ako mi to, u jedan cas, bude jedino sta mogu i znan, jedino cime, ako bi se, sasvin slucajno, desilo da sta prodan, mogu do butige po kruv… jedino sta ce mi dat privid zivota… nadu da cu sutra opet stat na svoje noge… bili vas to bas tako jako snervalo… bi li van moj pitar tesko pa na stranicu, i ometa van komunikaciju…. Ili bi ste, more bit, imali griznju savjesti sta poticete rad na crno…. Ako, posudin koju kunu, pa moje pitare, stavin na one guglove oglasice, sta van stoje, sa strane, na profilu, oce li isto bit smetnja ili ce onda moc malo stat tu, a da vas ne bodu u oci ? „
-
Ova je noc, nikako kratko trajala. Ja san ujutro bila ista ka i sinoc. Nista pametnija. Jednako povridena. I bogamise , neka nisan mislila ozbiljno, to s pitarin, sitila san se one – nikad ne reci nikad.

Pa bi sad tila zamolit sve posjetitelje moga profila, ako jedan dan osvane, mojon tipovnicon napisano - Prodaju se pitari, prilika….-
molin vas ne dajte se smetat, vengo se odma lipo izbrisite s moje liste prijateja, bez imalo griznje savjesti.
Jer biti covik danas je tako ritko, da bi vas se odma , ako bi slucajno, i nedajboze odlucili ostat, moglo pripoznat… locirat…transferirat…
A ako vas je unaprid uvatila panika, ja cu vas razumit i ako se prije tog, mozbitnog uzasnog dogadaja, odlucite skinit s ote moje liste….i necu van nista zamirit… dont vori.
S jubavju, vasa fejsbuk prija


Post je objavljen 18.04.2011. u 12:59 sati.