što zveči.
*Danas se sebi ne sviđam, pa nisam svoja. Tuđa tuđinka. Prenisko na ljestvici tuđih vrijednosti, svoju sam zapalila da mi osvjetla put do vražje matere.
Lele..
Da me bar puca pozitivan bijes pa da se natipkam ovdje ko Andrićka i izbacim sve sejtane u ovaj bunar bez dna, al mi nekako slatko inkubirati. I tako mi i treba kad glumim Bogorodicu i samaritanku, sama sebi serem u usta i škakljam mozak, a iskašljat ću sutra živo mlado od silnih cigareta.
I što da se ne trujem, kak da se ne trujem? Truju i žohare i štakore, pa ne crkavaju. Šutnula bi si nogom u zube, pa ne mogu, nisam Rumunjka pa da sam morbidno rastezljiva, ja sam egzistencijalno sjebana Ruskinja. Ergo pušim. I slušam si sat koji kuca ko da cijepa drva.
Svi ljudi ko ljudi, samo ja radim protiv sebe.
SLuša se: Alla Pugačova – Starinnye časy
Želi se: da mogu leć u krevet i ne zaspat odmah
Osjeća se: knedla u grlu, metla u guzici, kukavičluk u srcu, govno u mozgu, sve u p…m…