Doći ćete u moju kuću
Zapravo to i nije moja kuća
Ušao sam tako jednoga dana
Nikoga nije bilo unutra
Samo je vijenac crvenih paprika visio na bijelom zidu
Dugo sam ostao u toj kući
Nitko nije dolazio
Ali svakoga dana
Čekao sam vas
Nisam ništa radio
Mislim ništa ozbiljno
Nekada izjutra njakao sam iz sve snage
Kao magarac
I to mi je godilo
Onda sam se igrao nogama
Te noge su jako inteligentne
Odvedu vas jako daleko ako vam se baš ide jako daleko
(...)
Malo dalje stoji bilo tko
Još malo dalje stoji bilo što
I kakve sve to uopće ima veze
Doći ćeš u moju kuću
Ja mislim štošta ali u stvari samo na to mislim
I kad dođeš skinućeš se i ostaćeš tako gola sa usnama crvenim
Crvenim kao vijenac crvenih paprika što visi na bijelom zidu
I onda ćeš stati i ja ću stati kraj tebe
Eto
U moju kuću koja zapravo i nije moja kuća
Doći ćeš
---J. Prevert
...
dok se proljeće i ja pratimo po vikend stranputicama
kao ljubavnici koji jedno drugom ne obećaju ništa...
ne mogu pisati.
moj je nestvarni svijet trenutno obojen jače od pisanog.
zato mi je napasnije krasti napisano, nego pisati.
kada izlazim iz bijele posteljine...
kada izlazim iz kuće...
ne osvrćem se za sobom.
presadila sam srce u veću posudu i stavila na prozor.
moram se sjetiti zaliti ga kad se jednom vratim
... u moju kuću.
I kad dođeš skinućeš se i ostaćeš tako gola sa usnama crvenim
Crvenim kao vijenac crvenih paprika što visi na bijelom zidu