Marketing
bogovi su pali na sljeme
zabrijao sam na treking.
ovaj internet je tak zajebana stvar.
1) ne znam koliko ljudi ovo čita, a da me ne zna inače, ili mi nije frend na fejsu. možda jedino gemini...
2) svi su prilično informirani. teško mi je procijeniti koliko je neka stvar poznata ili popularna. možda svi znaju za nju, možda nitko. ne znam jel vam sad moram objasniti kaj je treking ili to već znate ili ste možda vidli par mojih slika pa možete lako zaključiti o čemu se radi.
3) jel moram ovdje uopće reći da sam na to zabrijao? jer ak se družimo, onda znate, ak ste na fejsu, opet ste mogli vidjeti tih par slika i naslutiti (iako ih, istina, nema previše, nisam preaktivan na fejsu i ne može se reći da tamo čovjek može pratiti što se sa mnom zbiva). opet jedino gemini izvisi.
uglavnom, treking vam je nešto između planinarenja i orijentacijskog trčanja. možete više potražiti na treking-liga.com.
i meni se jako svidjelo. izmorim se ko nikad; nakon 5-6 sati hoda (jednom i 9) pojedem najfiniji grah na svijetu, a karlovačko nikad više ne prija; vidim neka mjesta do kojih inače nikad ne bih došao (pogledi s vrhova, skrivene plažice); dva dana nakon jedem kaj god hoću bez grižnje savijesti; ma psihički spokoj. i pozitivna je atmosfera, nema prenabrijanih na rezultat, svi su se došli zabaviti, rekreirati.
i tak sam bio na mosoru prošli vikend. i bilo je lijepo. iako, mosor je surova, ogoljena planina i dio rute prema vrhu mi se nije nimalo svidio. 2 km preko tih divljih stijena, grota... na par mjesta mi nije bilo svejedno (ja se bojim i visina, i nemam neku potrebu za adrenalinom). al kad prođeš to, si zadovoljan.
dok smo se spuštali u nizinu, sjetim se da domaći trekeri te grebene zovu jebeni i sjetim se one osnovnoškolske: ova škola je pravi greben, uđeš pošten...
i velim ja: ovaj mosor je pravi greben, uđeš pošten izađeš j...
al nekak sam ovo "jeben" tiše izgovorio. kajaznam, možda me mosor čuje pa se naljuti. bolje se ne zamjeriti planini. planinu uvijek moraš respektirati. nikad ne znaš kaj ti sprema, kaj te gore čeka...
no skužio sam da to moje strahopoštovanje ide i korak dalje. imam osjećaj da gore u onim oblačcima nad najvišim vrhom sjedi dedek (snažan za svoje godine, u formi, sijede brade i u bijeloj halji naravno), grije si rukice na vatrici i gleda (i sluša) kaj se zbiva u njegovom dvorištu. bog nekakav. i ne želim mu se zamjeriti.
i svaka planina ima takvog svog.
što je planina veća, to je bog moćniji, jači i lakše se razljuti.
zato budite dobri na 1000 mnm. ne bacajte smeće, ne trgajte grane, ne berite cvijeće. i ne bludničite.
hoću reći, skroz kužim grke s olimpom, zeusom i ekipom...
p.s. prve dvije fotke su s cresa, ostale s mosora
Post je objavljen 13.04.2011. u 11:33 sati.