Marketing
Mala noćna muzika
Koji smo mi čudan svit. Karamo se po vas božji dan, na sve moguće načine, mišlju, djelon i propuston. 
Pogotovo je simptomatična situacija na portalima, svih boja, okusa i mirisa. Da ne misli neko da spominjen samo Sucurac.info 
Nigdi nije puno boja situacija, pogotovo ako su ljudi anonimn i, ili bar mislidu da su anonimni 
... kako je davno, na prvome albumu piva TBF, „puno razloga za tuču i sve uvrede jako teške“ ...
Molajmo sad na stranu sve ružne strane stvarnoga i virtualnoga društvenoga života u Hrvata. Ipak nije sve tako crno, kako piše na mojoj majici ...
Dikod, ali samo dikod, moremo i mi unisono, jednoglasno ča napravit, a da to nije odglumljena reklama za Žuju. 
Prošlo je malo više od misec dan kako je bidne Japance pokotušilo, najpri potres, pa cunami, pa in sad laku procurilo iz nuklearke toliko da su in deboto i ribe počele svitlit u mraku. Bar in je lakše vatat ....
I radišni i vridni, kakvi već jesu ... odma su prionili obnovi. Cestu koju in je potres potaraca sredili su i obnovili za šest dana. Ne, ne, nima ovo nikakove veze sa onin kamenčićen ča je pa na cesti do Vrgorca. Ča bi se mi sad tribali ugledat na Japance? Da je tako, ne bi bilo nikoga u Remetincu. Jerbo bi se svi sadašnji i budući stanovnici opskurnoga žicon ograđenoga naselja u neposrednoj blizini zagrebačke Arene, skupa sa svojin obiteljima, UBILI na japanski obredni način, dugin mačen učinit trokut na drobčiću i malo pripomistit criva. A zašto bi se ubili? Pridugo bi trajalo da sad nabrojin samo najvažnije razloge. Ostavimo mi sad nji kod ZG Arene, vratimo se mi u našu domaću, Spaladium Arenu.
Nabavija san karte, odma čin su stigle. Umeja san babu Milenu, ča radi u Crveni križ, pa mi je, da me se riješi, javila odma čin su dobili prvi mac karat. Uzeja san dvi za sebe i dvi za Zlato mamino. Fala na pitanju, Zakonita ne more poć. Radi drugu smjenu. Baš čudno! 
Zato san zaključija da je sazrilo vrime da Vinka krene u noćni život. Kad je saznala da će sa menon na koncert, odma je živnila. I svečano izjavila da će isto poć sutra u vrtić, neka će kasno leć. To je bilo onako, na neviđeno ... Krenili smo, puni očekivanja, za divno čudo na vrime. I uredno se parkirali kod Keruma u Lori.
Znan san da će iskrsnit ništo, čin nisan okasnija.
Čak smo i mista našli za disit, relativno brzo, bez puno šetanja.
Nikako dočekat. Vinki je ovo ipak bilo vatreno krštenje, nije navikla da društvena događanja ovakove vrste UVIK malo, onako otmjeno, okasnidu. 
Ali i to smo dočekali. Jake snage HTV-a, koji je prinosija koncert i sva događanja okolo njega, predstavljali su na pozornici Đuzel, Horvatica, Karmela i Fodor. Fala na pitanju, svi lipo i decentno obučeni osin, pogađate, gđice Mile koja ni u ovakovin prilikan ne odustaje od minjaka. Je da jema lipe noge za pokazat ... a i ko san ja da jon sudin. Ipak ovu predstavu nije uspila ukrest.
A ko će počet koncert nego domaća klapa ...
... ipak je Spaladium Arena u Lori, a oni su klapa Sv. Juraj - HRM. Nije bitno za priču, ali moran spomenit da su skoro svi iz Kaštili. Nakon samo dvi pisme su išli ća, a zaminija i je Gibonni ....
... koji je isto otpiva dvi pisme, pa mi je postalo malo jasnije. Koliko i je izvođači bilo za pivat, svaki po dvi pisme i aj ća, ča se ... prema kasnijemu priznanju organizatora, i pokazalo točno. Na kraju su morali odbivat ljude, sve koji su bili zainteresirani za nastup i da pomožedu bidnin Japancima na bilo koji način.
Gibo je pobra žestoki pljesak, ali ni blizu ka, ipak, glavna zvizda večeri, japanski ambasador, koji je, u stilu Karola Voytile, sa komada karte pročita govor zahvale na tečnome hrvatskome. Dobiveni urnebesni aplauz je mjerljiv sa grotlom Poljuda prilikom nastanka one legendarne izjave „Vukušiću Ante, sinjski dijamante“ Drage Ćosića, nakon pobjede Hajduka nad Anderlechton u Euroligi.
Program je iša dalje. Sad je na redu bija Goran Karan, koji je sa Vagabundon ....
... a posebno sa navijačkon pismon zapalija atmosferu do usijanja ...
Koncert je polako dosega radnu temperaturu. Bacan oko na Vinku, cupka, pjevuši ... ali pomalo gubi ritam ... nije pomogla ni ruža ča smo je kupili za Zakonitu, od šetajuće muške verzije legendarne Marisol ...
Umor je ipak bija jači. Naslonila se na mene, i koncert je, bar ča se tiče uživo nastupa, za nas bija gotov. Polako smo se odšetali do našega biloga zmaja, koji na sriću i nije bija puno daleko. Taman na vrime za pokupit Zakonitu sa posla, da i ona dojde koji minut ranije doma. Nji dvi san opremija u krpe, a ja san odgleda koncert na našoj Katedrali Duha, na slušalice, da mogu na miru odguštat muziku.
Pas mater i digitalnoj TV, svako malo bi slika zatrokirala, a zvuk je bija malo bolji vengo na telefonu. Plač, plač, šmrc, šmrc, za vrhunskin razglason i akustikon Spaladium Arene 
Još par klikov mišen, malo popeglat slike i napisat koju besidu okolo ovega svega večeras, i to je to. I mene pomalo savladaje sanak pusti, a triba se ujutro i dignit za na posal. Laka noć, slatko mi snivajte .... Zdravi mi i veseli bili! 
Post je objavljen 13.04.2011. u 00:33 sati.