Sidin ja tako jutros sa mojin prijama Škavon i Žavon na rivi. Prolitnjo vrime, sunce, turisti, more, i da nije onih višala iznad nan glava i onih teknobetonskih ploča ispod nan nogu skoro da bi se moglo reć da nan je i lipo. U prvo vrime kad su ono bili preuredili rivu, nismo na nju ni dolazile. Škavi se toliko gadila da je, ijako stoji na Mejama, za doć na trajekt za Brač išla priko Kaštel Sućurca, samo da ne mora proć priko rive.
Žave nije bila tako radikalna, i govorila je da čak i u takvoj rivi triba vidit nešta lipo. Kad smo je pitali šta, rekla je da će nan javit čin nađe to nešto lipo. Još nan nije ništa javila, a prošlo otad bome prikonekoliko godina. Jedino šta nas je tješilo u ciloj priči sa devastiranon rivon, bila je nada da je Split sa takvon rivon doživija krajnju kataklizmu i da nan se poslin nove rive više ništa baš toliko ružno ne more desit. Je kua, nismo računali sa zadnjin izboron za gradonačelnika.
Škave najviše popizdi na one jarbole. Govori da je u stvari to baš lipo umjetnički zamišjeno, da na splickoj rivi budu jarboli. Jedino je problem šta niko ne razumi da su to jarboli. Judi stanu ispod njih i studiraju, napinjuć moždane vijuge u nastojanju da svatu šta je pisac tojest arkitekt tija reć, ali su jarboli zadnje šta in padne na pamet. U stvari in uopće ne padnu na pamet.
Jeanput smo bile poslale pismo grackom poglavarstvu sa prijedlogon da na svaku onu rugobu lipo nakelju natpis na kojom bi pisalo:“OVO SU JARBOLI“ a ispod toga i na engleskon, za turiste. Tako bi svako ko misli da nan je riva arkitektonska katastrofa odma svatija da u stvari nije.
Ovako, prva asocijacija je na višala. I svi se pitaju da čemu služe ta višala. Žave govori da svaki put kad ugleda gradonačelnika dobije ideju čemu bi bar jedna višala sa rive mogla poslužit. A kad stane na početak rive gledajuć one stoličetine od kafića natkrivene bilin šatorskin kriliman siti se slika svoje babe iz vrimena drugoga svjeckog rata kad je ka izbjeglica tavorila u pustinji u logoru El Shatt.
Ono šta je najgore od svega, svako malo neko nas na rivi pita, pokazujuć rukom prema onin nakaznin instalacijaman: „A šta je ovo, u stvari?“. Dobro šta nas to pitaju za višala i teknobeton, ali prikipilo nan je kad je Kerum drža govor na rivi a jedan turista upečija prston u njega i pita nas znatiželjno:“A šta je ovo, u stvari?“
U početku je po rivi bilo posađeno i neko cviće, ali je s vrimenon misterijozno nestalo, i pojavljuje se ponovo samo za fešte svetoga Duje, tojest jedanput godišnje, a u međuvrimenu tamo di je tribalo bit cviće zmijugaju neke crne gume, koje neupućeni, a pogotovo stranci, gledaju u čudu i, zaustavljajuć prolaznike, pitaju, zna se :“A šta je ovo, u stvari?“. Govori Žave da stoposto pokojni sveti Duje i pokojni Dioklecijan gori sa neba gledaju Split i jedan drugoga pitaju:“A šta je ovo, u stvari?“
Inače je postalo već normalno da sve poštene Splićanke na rivu više ne dolazu u veštama nego iskjučivo u gaćaman, jerbo su one teknobetonske ploče toliko uglancane da imaju efekt ogledala pa in se u njima, ako je lipi dan i bonaca, vidu mudante.
Kako bilo, na rivu ipak moramo doć, jer nan je to, naime, jedina koju imamo. S vrimenon su Splićani naučili sidit na njoj bez da svako malo odu iza kantuna povratit. Taki je naš čovik, na sve se navikne.
Šta se tiče gradonačelnika, razvili smo metodu tješenja pod radnin nazivon „A kako je tek Zagrepčanima, oni imaju Bandića“, a u zadnje vrime, nakon par nesmotrenih javnih istupa, bogami pomaže sitit se i Josipovića. Žave je rekla da nije red zajebavat Zagrepčane na račun pridcidnika jerbo da on nije samo njihov nego da je pridcidnik svih Hrvata, ali je Škave otpovrnila da je i Sanader bija premijer svih Hrvata ali da su opet zajebavali nas ovdi zato šta je Splićanin. Kad nan dođe baš puno teško, spomenemo se i Dubrovnika, pa nan bude zeru lakše gledat nakvu rivu zamišljajući kako će tek Dubrovčane spizdit golf tereni na Srđu.
Ondak smo opet prišle na ogovaranje Zagrepčana, to nan je najslađe, pa se Žave sitila svoje rodice iz Zagreba koja je navodno kurbetina jerbo da svako malo ode sa nekin jubavnikon do Dubrovnika i živi život po dubrovačkin hotelima. Kad ju je Žave napala da je kurbetina, ova joj je mrtva ladna rekla da se ona možda i kurba, ali da to radi na skroz europcki način.
- Kakvo je to molin te kurbanje na europcki način!? – pita nju Žave zabezeknuto.
- Pa eto, kurban se po hotelima sa puno zvjezdica!
Žave ostala paf.
- E, lipa moja. Ako oćemo pristupit Europi, moramo i one stvari činit na europcki način, bogati.
- Oš mi molin te objasnit kako se one stvari činu na europcki način?
- Pa lipo – europcki dostojanstveno odvrati rodica - sad kase 'rvati seksaju više ne reču "uaaajmeeee, jubavi, svršijo san..." nego "oooujeeee, darrrling...monamur, upravo sam uletijo u europcku unijuuuu", a prija seksa žemske više ne pitaju muškoga „imaš li kondom?“ nego „imaš li putovnicu?“, a može i „jesil' stavijo vizu?“. Dalje, ubuduće muški kad se budu falili svojin uspjesiman na tome polju koristit će prigodne izraze tipa „Poala brale, šta san sinoć jednoj šengenski uletija!“
Žave se bidna zamislila, pa je upita:
- Dobro, razumin. Ali, šta reć muškome kad ti se ne seksa, a?
- E, kase žemskoj ne seksa nema više "ne mere, boli me glava" nego "ne mere, nisi ispunijo uvjete."
- A ako me pita koje uvjete, šta ću mu reć? – zabrinuto će Žave.
- Kako štaš mu reć? Pa bar to bi tribala znat!
- A kad ne znan! Šta ću mu reć, govori!
- Jebente neinformiranu, rečeš mu: „Zanemarijo si poglavlje G!!“
Nakon šta nan je Žave prepričala ti dijalog, sve tri smo ostale bez riči, mozgajući u sebi svaka o svojin pristupnin metodama. I onda je Škave rekla:
- Sve je to lipo, samo je mene malo straj da sa tin ulaskon u Europu ne bude ka i sa ovin jarboliman na rivi.
- Kakve veze sad imaju jarboli sa tin? – začudin se ja.
- Pa, eto. Straj me da će nas ovi iz te Unije uvjeravat da je to nešto dobro za nas, a da ćemo mi pokazivat prston u pridruženu Hrvacku i postavjat ono pitanje.
- Kojo pitanje? – znatiželjno će Žave.
- „A šta je ovo, u stvari?"
Post je objavljen 10.04.2011. u 11:39 sati.