Marketing
Sparoga ( ilitiga- ko to more platit)
Jutros, kroz poluspustene rolete nazirao se suncani dan, oci sam poluotvorila, oko mene predivna subota. Kraljevski pocetak, s kavom u krevetu, jutro bez prise, boze hvala ti pomislila sam, i nastavila uzivati… odsetala na balkon pogledati cvice, Vito skuhao jos jednu kavu, pa san se brze bolje strmeknila nazad u krevet, lino razvlaceci jutro u beskonacno, cuteci kako se zeleno, na oznaci za moje baterije, puni. Polako, lino… eto ti 11 sati. ocemo u sparoge- konacno se pomaknemo... Uzeli vricice, vodu, obukli se u radnu robu(za one koji slucajno ne znaju, to je naporan posao), i eto nas na terenu oko podne. 33 stupnja, ispred nas milje terena, koji se mora temeljito obradit, sunce nesmiljeno przi. .. nakon par minuti izgubila sam Vitu iz vida, ali neki mi je covik, sta je na traktoru prosa, ucinija konspirativni mot, da tamo, put gori, ima cudo sparoga, pa sam se zanila i glavon u grmlju, nastavila potragu za ruckon. I tako- kontala sam- kesica je u mene, a ja cu nabrat vise i brze, pa cu se vratit do njega.. Doduse i voda je bila u mene, al to su detalji…..nakon jedno po ure, napila san se vode, malo se stala odmorit, pa mi je, usput, palo na pamet da vidin di je on. Pa san stala vikat i dozivat i kako se nije odaziva, bogami san se pripala da san mu mozda tribala ostavit vodu. Ali kako je on iskusni lovac, kontan , navika je na lose uvjete u lovu… e pa i ovo je lov- lov na rucak za bogove….ma, za malo se vrimena oglasija, sve ok… pa smo skupa nastavili put gori, di mi je oni covik reka… i stvarno, tim putem sve ih je vise i sve su nekako lipse i deblje
( svaki pravi lovac na sparoge zna, da je za sparogu vazno da je deblja, za razliku od… ma necu sad o tome…)
Svaka prava sparoga, ima plan. Ili se sakrije tako da je jedva mos vidit, ili se, u ritkim slucajima, pokaze u svoj svojoj lipoti. E tih se triba pazit. Oko tih i takvih sparoga, obicno je grm mladoga gloga, koji pripoznas tek kad zaurlas od boli,nakon sta si se uplea u njegovo trnje, iz kojeg se mozes samo uz bozju pomoc oslobodit, a svaki te oti trn pece i boli ka da svi davli ostima bodu u tebe.
Za doc do starih kamenih kuca, di bi triba bit , ako ima boga, i bunar, jer je ona voda u malu bocu bila pri kraju, a i topla ka pisalina, jos smo imali proc par ograda…
Vito je, ka slucajno, bira neke pute, di san svako malo, morala skakat priko tih ograda, koje su se, kako bi ja ugazila rusile, a ja mlatarala rukama po zraku, pa bi mi moj dragi isa dat ruku da ne opleten, i onda ka slucajno zamlatija nikin stapon , sta ga je toboze meni pridrzava…… (jedan cas san pomislila da to ima veze s tin sta san ga ostavila bez vode)
Dok bi ja vatala zrak, i skupljenih ociju kimbila na dva metra sparogu, mudro suteci, on bi je vec snimija i meni isprid nosa ubra… polako mi se pocelo parit da tu ima vise od slucajnosti.
Nakon sta me proseta, okolo kole i priko svakog gloga koji je bija blizu, moja je grofovska, bila, put pocela isijavat i cutila san kako mi lice dolazi ka nagoreni pergament… boja- grimizna.
Imali smo po kese od konzuma, pune sparoga, dovolno za cetri rucka, ali je on s njeznim smjeskom, blago reka- ajde misko jos malo, samo da ovdi vidimo…….
Ja san se stoicki, s jos njeznijim osmjehom, zalipljenim za lice, dovukla do bunara i rekla umilno – ma no frks… bas mi je gula… sricon, bunar je bija pun, voda kako triba, ladna i kripila je dusu…jos je i malo bave zapuvalo, pa san mogla tako okripljena ispocetka. Nabrali smo jos po maca, kad je on reka- a, brzo je pobigla pa nisan vdija koja je,mala neka zmija….e….
Laganim korakom, ka da nije moja stvar, uputila san se doma… ni mrtva mu ne bi rekla da me straj, jer ko zna di bi me jos cinija ic… jos san malo onako usput zvirkala, ubrala jos dvi tri, vidila i ja malu neku zmiju… neznan koja je , brzo je utekla….
Do auta, lice mi je bilo ka da san ga bacila na zar i dva puta okrenila, res peceno. Ruke izgrebene, mjestimicno otecene, glog je vraziji …
Samo oni koji ne znaju koja je to slast i koja jubav, sad ce se pitat a za koji kua si onda isla….
Ma oni obid, od kojeg se jos oporavljan, puna terina, ranjenon rukon ubranih sparoga, s maslinovin ujen….. niko to ne more platit…
Post je objavljen 09.04.2011. u 21:31 sati.