Upalila komp, prijavila se. Nije me prepoznao.
Prepoznao je kolegicu koja je otišla u mirovinu prije godinu dana.
Onda je kolega čarobirao, a ja šetala, ometala one koji rade.
U šetkanju uživala dobrih sat vremena.
Vratila se u moju odaju i s vrata vidjela slikicu moje djece na zaslonu.
Pljeskala i juhuuuu evo meni moje dječice!!!
Šefica se čudila da se netko veseli poslu.
Došla doma, odmorila i s malom ženskom kopijom pošla u grad da se ona slika za novu putovnicu.
Pošle u novu butigu gdje je ona odabrala rajf i pomagala meni šašavoj da se odlučim.
Naušnice s leptirima ili lanac s privjeskom. Veliko srce koje se može otvoriti i staviti slika.
Odlučila sam se za srce. U srce sam ih zaključala.
Danas čitam nešto o leptirima, poklonima...Trebala sam uzeti naušnice. Drugi put.
Jutros spremam se na posao...mala muška kopija - mama...nateklo mi je...
Bolnica od 9-12...svi nalazi, pregledi...sve u redu. Stisla ga je alergija, grlo grebe, nosić proizvodi...Došli doma...febra...sirupić, odmaranje...pala febra, najeo se i odmara...češkaj me, mazi me...
Slomljena sam. I mene je stisla alergija.
A tako vooooliiiiim proljeće...
I mislim se...Petak, a nije bio 13.
I nisam praznovjerna.
Ako je komp prolupao...možda je prešlo na mene.
I isplakala sam se...jutros.
Sunce, toplo...trebale smo mala i ja điravat Stradunom i kafenisat s prijama...
Drugi put.
Post je objavljen 09.04.2011. u 16:50 sati.