Marketing
Šaran
Nedjelja, sve kak treba, sve od ruke,
do kobnih 17 sati!
Jebeni mobitel!
-zvrrrrrrrrrrrrr
Prenem se iz sna:
-koja sad pička materina,.... halo,... mislim, koliko je sati?
-eeeee kumeeee
-maspater, nadam se da imaš debelih sanduk piva
razloga zakaj si nazval u ovo neprimjereno vrijeme.
-sorryć, oš ti velikog, ili malog šarana?
-pa velikog, mislim, ono, glupog li pitanja,
di si?
-oko Karlovca, dođem za nekoliko
-pa dođi
I došo i on i šaran.
Jedva smo ga zvlekli van i donesli gore.
Mrcina i pol.
Evo i fotke, da ne mislite da je ribička.
Na, ni u objektiv mi ni stal kak je veliki.
Kad sam ga razrezal, puna kuća mesa.
Čuj mene, "meso", ccccccccc
Eh doooobro, sad sam vas "nahranil" ribičkim pričama,
pa idemo dalje.
Indy se izbezumil. Uljez na njegovom teritoriju.
Šnjofa ga, šaran zine da udahne, a Indy bris iza mene.
Ko u crtiću.
Štel sam reći ovo, šaran je zadnje govno od ribe,
em smrdi po mulju,
em ima pun kurac koščica.
Ako si Slavonac, npr. i imaš u habitatu samo šarana od ribe,
hvalit ćeš ga do nebesa i popljuvati svakog onog,
poput mene, što tvrdi suprotno.
Stvar, problem, oko smrada se riješava žlicom svinjske masti.
Prestaje momentalno smrditi i ostaje jedino problem sa
koščicama i neukusnom maščobom tovljenog šarana.
Sad bu netko:
-da, ali "divljak".........................
Ma koji divljak? Toga više nema. Sve ovo iz ribnjaka i smrdljivo.
Ili ono!
Mmmm, kako dobar fiš, a ljut do boli.
"To tak treba biti, tako se radi dobar fiš."
Nije istina. Ajd O.K. da je malo pikantan, ali ljutina do boli?
Što misliš zakaj? Ista stvar zakaj su kobasice od 22 kune ljute.
Da ubiju smrad, tak da ti spale sva osijetila,
da ne skužiš kakvo smeće jedeš.
Ljudi brkaju odnos između nečeg pokantnog i ljutog.
Zakaj teletinu ne ljute do te mjere, da kad ju jedeš,
da zaprav ni ne osijetiš kaj jedeš.
Od kontinentalnih riba priznajem sam pastrvu i to riječnu.
Sve ostalo je u moru.
Lešana i na gradele.
Riba na ovako, riba na onako.
Po meni sva priča počinje i završava na gradelama, amen!
Ono, grančice ružmarina, pa ih umočiš u maslinovo ulje,
pa mažeš po ribi na gradelama.
I još nekaj, savijet kontinentalcima.
Nema nervoze sa ribom.
Ona se stavi na roštilj i peče da se ne dira.
Kad misliš da je gotova, treseš rešetku i tek kad se sama od sebe odvoji od rešetke, onda ju okrećeš,
a nikako ne nekakvo kopanje špatlom, ili vilicom,
pa ju onak raskrpatiš i uništiš vizualni dojam.
I uz ribu ide bijelo vino, načelno!!!
Kod nas sve nekaj naopako.
Post je objavljen 06.04.2011. u 18:00 sati.