Probudila sam se iz psihodeličnog sna. Pokušala sam ga ubaciti u dio mozga zadužen za montažu no ni tamo nije bilo pomoći. Okrivila sam režiju i zaboravila na san.
Dan je oblačan ali to mu je najmanji problem. Čudan je, to mu je zajeb.
Ne znam kako se osjećam ali imam maničnu potrebu da definiram (definišem, rekli bi srbi...a meni je š tako jebeno dobro slovo...jesam li se ja to rodila na krivom mjestu?) njegovu čudnost i da ga stavim na njegovo mjesto. Ako ga ima.
Kao da sam sama iznutra.
Dakle...slično je osjećaju kad si na moru pa se probudiš a vani kiša. Imaš dan ali ne znaš šta bi s njim. Samo, ja danas itekako imam šta sa danom, sa kišom ili bez nje. Danas sam Žuži. Ne, neću pisati o seksu. Šivat ću. Nije ni to loša varijanta. A i za naveče imam plan. Izlazim iz stana i idem do Lj. S.
Malo druženja nije na odmet a nju volim i to bi bilo normalno, to da se idem družiti ali ono što je nenormalno je - izaći ću iz stana a da taj izlazak nema veze sa pišanjem (ne mojim, Mašinim) ili kupovinom namirnica.
Što me podsjetilo, čitala sam knjigu u kojoj se spominje agorafobija. Ako ovako nastavim, razvit ću je. Dobro će mi stajati uz arahnofobiju. Pauci su vani, čemu izlaziti?
Još nisam doručkovala ali sam zato popila kavu. Opet čudnovatost, da.
Samo čekam da se ustanem od kompa i odem do dućana po kelj ili brokulu, pa poručam zdravo. Kad je čudan dan nek je čudan.
U stanu je tiho, čini mi se da muzika nije rješenje.
Utorak je, vikend je daleko a čini mi se da i ne želim da dođe.
Normalni dani su bolji, vikend samo protrese tjedan a ništa dobrog ne donese.
...
...
...u ovako čudnom danu šivati?
To će biti odjevni predmet za pamćenje.
Nadam se da će biti i za nošenje.
Za one koji žele znati više:
sama
Post je objavljen 05.04.2011. u 09:53 sati.