Piše : Merkur 3D
1.
Poštovani,
Sa zadovoljstvom primećujem da se u Hrvatskoj narod budi i da ima dosta pametnih ljudi. Naša zajednička nesreća je veoma složene prirode, između ostalog i ta što smo se našli u sukobu tri verska polja, koja su nas pokidala na svirepi način, svaka gledajući svoj interes. Srbi u tom sunovratu imaju posebnu odgovornost, jer nisu uspeli da obuzdaju svoje strasti. Narod u Srbiji je podlegao ološu, koji je za kratko vreme uspeo da ga navede na sramotne poduhvate, i uvuče u zaludni rat. Iskustvo kroz koje smo prošli upozorava da najviše moramo raditi na čiščenju ljudskog uma od nacionalne netrpeljivosti. Jugoslavija je bila ipak dobra i bogata zemlja. Komunizam je bila prolazna bolest, i toga smo se mogli rešiti u hodu. Nedavno mi je nezadovoljni prijatelj iz Zagreba rekao sledeće: " Prvo idu popovi, zatim topovi, a na kraju lopovi ".
Duže vremena se bavim sociologijom i psihologijom religije ( iako sam muzičar po zanimanju ) i nažalost, dolazim do poražavajućih podataka. Sebe smatram hrišćaninom, ali ne i crkvenim, jer su sve crkve sa tim nazivom izigrale temeljna načela Isusove poruke. Ista vrsta dripaca se kroz čitavu istoriju presvlači čas u takozvane hrišćane, čas u komuniste, a onda u demokrate. Znači Isus - da, ali crkve - ne. Tužno je koliko popovi ovde ne mare za male živote ljudi i njihove tragedije, boreći se samo sebično za interes njihove organizacije, pritom ne pitajući za cenu prolivene krvi svog naroda. Kada se jugoslovenska Atlantida srušila, popovi i političari, koji su nas gurnuli u svađu su se veoma obogatili, a većina naroda postala sirotinja.
Posle svih analiza, tvrdim da na ovim prostorima nema sreće dok postoje tri verska demona, koja će nas razapinjati do veka. Političari veoma vešto koriste ta 3 demona i uvek iznova truju dušu ljudima.
Takozvani komunizam, koji pitanje šta je stvarno bio, je iz celine ranog Hrišćanstva izvukao samo neke ideje, ali na nakaradan način. Ne može se u čoveku potiskivati potreba za duhovnim životom, a ako se to desi onda dolazi do još većeg nezadovoljstva koje će na neki način eksplodirati. Takođe nema morala bez idealnog uzora, što je sve vidljivije danas.
Posle svega ja glasam za neki oblik duhovnosti koji će biti zdrav za sve narode bivše Jugoslavije.
Možda se treba vratiti bogumilstvu, koje je isparilo pre više vekova. Trebamo se okrenuti holografiji kao duhovnosti XXI veka i planetarnom pokretu. Dosta je više krvoprolića pokrenutih iz kuhinja verskh centara.
Veoma je važno razumeti kako smo se uvukli u ovu pred evropsku nepriliku u kojoj je jasno čemu ćemo služiti. Veoma cenim visoke kulturne domete Evrope, ali da li će oni biti poštovani na našem primeru?
Te velike sile su po ko zna koji put iskoristile loše karakterne crte naših naroda, a to je samo dokaz da crkve nisu bile sposobne, pod uslovom da su to zaista i htele, da vaspitaju narode. Ako je tako, a činjenice to govore, onda čemu te crkve služe, i koja je njihova svrha? Šta će nam ustanove koje ne proizvode moralne ljude?
Vrhunac licemerja je da te ustanove sada idu u ekumenstvo. Zašto to nisu uradile pre nego je došlo do ratovanja, te smirile narode i sprečile mržnju? Sada se popovi rukuju i lažno poštuju, a njihovi narodi nose duboke ožiljke ratova. Šta da kažemo o onima koji su nastradali?
Možda će vam se činiti da previše značaja pridajem religioznosti, iako ja religiju odvajam od crkve. Moram vam ukazati na to da sam vrlo duboko ušao u tu materiju i da su verske strasti veliki problem. Mesto da u crkvama ljudi nauče da vole, od popova nauče da mrze. Srpska crkva nema više koga ne mrzi ( bojim se da i to glumi kako bi manipulisala ), i ne proglašava za vekovnog neprijatelja. Ništa nije bolje ni u drugim verskim organizacijama. Posle 2000 godina ponovo se vode krstaški ratovi, a mislim da se tek pripremaju novi. Postoje neoborive činjenice da su te crkve fabrike mržnje kroz vekove, do današnjih dana. Posle mojih saznanja iz dubinske psihologije tvrdim da su popovi veoma opaki ljudi.
Mi trebamo ući u XXI vek. Mi nemamo pravo uzeti našoj deci budućnost i upropaštavati im živote. O žalosnoj psihijatriji vam ovoga puta neću govoriti. To je zasebna tragedija na ovim prostorima.
2.
Da vam ispunim želju i obrazložim moj stav o psihijatriji u Srbiji. Pre nego što je došlo do raspada Jugoslavije na najgori mogući način, u javnom životu Srbije su se pojavile tri osobe sa zvanjem psihijatara. Jedan je dr Jovan Drašković iz Knina, koji se preselio u Beograd, izjavivši da ne želi učestvovati u krvavim rešavanjima srpskohrvatskog pitanja. Drugi je dr (?)Radovan Karadžić, koga smo nešto kasnije mogli često videti za poker aparatima ovde u beogradskom hotelu Jugoslavija. Treći je dr Jovan Striković koji je bio član Miloševićeve vlade. Imam na umu i mnoštvo njihovih kolega manje poznatih javnosti.
Sve do ratnih dešavanja nisam shvatao bedno stanje psihijatrije u zemlji. Prvi koji su pozvani, i po svojoj medicinskoj etici dužni da reaguju na opštu, kolektivnu psihozu nacije su upravo psihijatri. Njima je moralo biti jasno da ceo narod, prvenstveno njihove vođe, klizi u očito ludilo, zamaskirano političkim ciljevima. Nažalost, ne samo što nisu prepoznali vođe kao svoje pacijente, već su saučestvovali u procesu koji je poprimao sve bolesniji vid. Vrhunac Orvelovske kontrole je dolazak Mire Marković na mesto predsednika upravnog odbora čuvene ustanove Laza Lazarević, neuro- psihijatrijske klinike u Beogradu. Bio je to potpuni moralni krah te profesije.
I kao što su popovi izdali Hrišćanstvo, tako su psihijatri izdali medicinsku nauku, jer ludilo je to što jeste, i ne može se zbog politike krivotvoriti u ono što nije. Psihijatri i psiholozi se nisu udostojili obratiti javnosti, i nazvati stvari svojim pravim imenom, te upozoriti građanstvo kuda sve vodi, i koje su dalekosežne posledice toga. Za to vreme deca su upadala u paučinu narko mafije, i droge je bilo više u prometu, nego ikada. I to su se spomenuti psihijatri i psiholozi pravili da ne vide. Sve se pokrivalo srpstvom, i njegovim opstankom, a u stvarnosti se radilo o ogromnom bogaćenju mreže koja je žurila da uspostavi apsolutnu kontrolu društva. Kada se sve završilo " milosrdnim anđelom ", spomenuta gospoda se ponašaju kao da se ništa nije desilo, do danas. Tajac i tabu tema. Slepe sile prirode su napravile pustoš. Nema naučne analize ratne psihoze u Srbiji. Nema, osim ovog teksta, analize karakterologije, te profesionalne nesposobnosti, onih koji su trebali, bili dužni, a od strane naroda plaćeni, da pokažu dijagnostiku i patologiju procesa, takozvanog spašavanja srpstva.
Do tada sam bio upoznat sa pokretom antipsihijatrije, čiji su izraziti predstavnici bili Leng, Kuper, Rajh, kao i njihov preteča Tomas Sas. Ono o čemu su oni upozoravali, se upravo pokazalo na delu u Srbiji. Posle toga ostaje da lebdi zebnja i neverica da postoji ikakva sigurnost, zajamčena nekim mudracima koji budno brinu o društvu. Ne možemo se više osloniti na crkvu i sveštenike, na psihijatre i psihologe, pa ni na masone po ložama. Sva tri kolorita su se pokazala nesposobnima, nepouzdanima, a i nemoralnima. Svi su igračke slepih sila prirode. Država je zbir nuliteta koji je sačinjavaju, što kaže K. G. Jung. Doživeo sam gorko socijalno prosvetlenje.
Demon politike je pokušao da me ubedi kako narod na ostalim prostorima nije moj narod.
Potpuno ste u pravu da se nova elita planetarnog karaktera mora potruditi da izbegne zamke sistematičnog pretvaranja ljudi u puke ekonomske životinje, i objekte u svrhu bezobzirnog hedonizma manjine. Stanje je zaista ozbiljno, jer ovo što se dešavalo na našim prostorima, po istom, ili sličnom obrascu kruži svetom. Jedino što možemo učiniti mudro, je podizanje svesnosti. Bar ja tako vidim. Trebamo se boriti da ne izgubimo ljubav, jer ćemo bez toga upropastiti naše živote. U tome nam mogu pomoći svi oni širom sveta, koji su to svojim delima pokazali kroz istoriju. Svi se oni slažu u jednom, a to je da tamo gde je Bog, tu je i ljubav. A to tamo ne treba tražiti spolja, jer je to ono najdublje u nama. Spolja nas uvek po pravilu razočara.
3.
Na primer, muzikološka istraživanja pokazuju da su srbi velikim delom preuzeli folklor drugih naroda na Balkanu, posebno cincara, tračana i dačana. Takođe ovi narodi čine znatan procenat stanovništva, ali kao slovenizovani i asimilovani. Sami dačani i tračani su najverovatnije latinizirani kelti, što znači da su ranije već prošli kroz još jednu asimilaciju.
Ovo vam navodim jer je upravo ovih dana došlo do problema prilikom popisa stanovništva kod vas.
Naime, digla se prašina oko vođenja građana srpskog porekla kao grkokatolika.
To upravo potvrđuje stav koji sam naveo u prvom pismu, da nam vere veoma otežavaju odnose.
Pokušavam da ovde razjasnim ljudima, da pojam pravoslavne vere izaziva negodovanje hrvata, jer ukazuje na to da je njihova rimokatolička veroispovest krivoslavna. To bi razumeli kada bi recimo u Srbiji živeli Kopti koji su monofiziti, odnosno netrojni Hrišćani. U verskom životu je to osetljivo pitanje, i doprinosi razdoru među ljudima. Sa druge strane pripadnost srba grkokatoličanstvu je samo donekle tačno, jer se srpsko katoličanstvo razlikuje od grčkog, pošto je zadržalo neke paganske slovenske elemente. Ovde veoma malo ljudi zna da su i srbi katoličke vere, ali ne i rimokatoličke, jer katolika na grčkom znači sabornost.
I sada imamo sledeću situaciju:
I srbi i hrvati su jednako pravoslavni i jednako katoličanski, ali i jednako odstupaju od ranog, izvornog Hrišćanstva.
Rezultat je zbrka u glavama ljudi i pogrešne emocije zbog pogrešnih predrasuda.
Imam bogato iskustvo u vezi toga jer sam godinama obilazio verske zajednice, i doživeo poražavajuća iskustva.
Svi gledamo šta se danas zbiva u Japanu, koji je na veoma visokom tehnološkom stupnju. Tehnologija je nažalost nemoćna kada se priroda oglasi na neprijatan način, i to nam je ozbiljna opomena. Malo ljudi zna da japanci imaju veoma napete verske odnose, odnosno visoku versku netrpeljivost. U Beogradu sam godinama prisustvovao gongjo ceremonijama u hramu Ničiren Budističke grane. Japanci su nas sve više terali da imamo negativan stav prema drugim Budističkim zajednicama, posebno zenu ( kao da je nama u Srbiji malo verske netrpeljivosti ). Osim toga, jaka je netrpeljivost između Šinto vere, i bilo koje Budističke grane. Svi su međusobno suprostavljeni, a sve te vere izvorno propovedaju čistoću duha. Tako sve te zajednice postižu upravo suprotne rezultate, jer fabrikuju netrpeljivost, čak i mržnju. Sva moja istraživanja su pokazala da je čovečanstvo u velikom problemu.
4.
Pišem jednu knjigu na temu religija, ali nikako da je završim. Radi se o veoma osetljivom pitanju nastanka državnog hrišćanstva. Proveo sam jedan deo svog života u gradu gde se rodio čovek koji je uspostavio hrišćanstvo kao državnu suvlast. To je bio Konstantin Veliki iz Niša. Da stvar bude još zanimljivija, u blizini Niša postoji jedno malo mesto po imenu Lebane ( nekadašnji Caričin Grad ), gde se takođe rodio ( predpostavlja se ) veliki rimski car Justinian, koji je kodifikator rimskog prava, i dogmatičar crkvenih kanona. On je napravio ono što se danas smatra Hrišćanstvom, a što odstupa od izvornog duhovnog pokreta. Ova dvojica su postavila temelje i stubove Evrope, o čemu Evropa nerado govori. Konstantinov otac Konstancije Hlor je bio vladar Britanije, koji je verovatno iz niškog kraja. U Nišu se 100 godina rodio još jedan car Konstancie III. Nekih 18 rimskih careva se rodilo na tlu današnje Srbije. Oni su bili uglavnom dačani i tračani.
Sloveni u to vreme još uvek nisu stigli, ali su oko 400-e godine prve horde slovena i avara razrušile do temelja Medianu, sadašnji Niš, u kome je boravila i čuvena carica Teodora, žena Justiniana.
Sticajem okolnosti, životni put mi je dao nadahnuće da se bavim pitanjem problema u religiji.
Potičem iz hrvatsko srpske porodice, bajkovite Dalmacije, čudesnog drevnog grada Trogira, koji je takođe u blizini mesta gde je boravio veliki rimski vladar Dioklecian. Jednom rečju, hoće me Rim.
Posebno me zanimalo šta se zapravo dešava sa našim slovenskim narodima, kao i onima koji sa njima dele zajedničku sudbinu. Zahvaljujući dugogodišnjem meditativnom radu, praksi joge, ali i hrišćankoj mistici, te proučavanju svih ezoteričnih pravaca i verskih sistema, zaključno sa šamanizmom i holografijom, dolazim do zaključka da verske mreže i ustanove proizvode razorne posledice po čovečanstvo, suprotno namerama njihovih osnivača.
To znači da se poruke Bude, Isusa, Muhameda, Krišne, i drugih, neovlašćeno zloupotrebljavaju za političke ciljeve verskih interesnih mreža. U toj drami stradaju mali ljudski životi, za koje niko ne mari.
Nažalost, široke mase se nikada ne udubljuju u prirodu pretnje koja im uvek lebdi iznad glave, a to neinteresovanje narodi veoma skupo plaćaju. Kao što je istorija pokazala, masoni nisu uspeli da spreče građanske nemire u Jugoslaviji, ako i sami nisu tome doprineli.
Postoji izlaz a on se zove Holografija ili nauka o sveukupnosti. To je planetarni pokret naučnika koji su shvatili da više nije moguće zaobilaziti onostranu ljudsku prirodu, kao i kulturu.
U Holografiji verske pripadnosti više nisu bitne, jer se ona bavi pra kosmičkom religijom, koja je neodvojiva od nauke. Drugim rečima, ona daje mogućnost naučnog razumevanje duhovnog života. Holografija uvodi čovečanstvo u novi svet. Zato vam toplo preporučujem knjigu HOLOGRAFSKI UNIVERZUM od Michaela Talbota, koju možete skinuti kao PDF izdanje.
Veoma je važno da se i hrvati i srbi što pre otvore za ovu oblast, te konačno izađu iz balkanizacije. U toj oblasti nije potrebna tehnologija, i bogastvo koje imaju velike zemlje. Sve se radi pomoću mozga koji svi imamo. Jedini način da nam bude bolje je da postanemo pametni. Ne može nam biti dobro ako to nismo.
Post je objavljen 05.04.2011. u 02:26 sati.