Pregled posta

Momačka prehrana

Kod nas u Lici kad se preždereš kakve hranurde…onda kažu – „Momački se najeo“. To je ono kad se tolko najedeš da ti puca guzni šav na hlačama a aktivnosti poput čučnja odgađaju se u sljedećih 3-4 dana. Fizički si nesposoban za bilo što osim za prebacivanje očne jabučice u nebo i ispuhivanje određene količine zraka iz pluća uz popratni uzvik JAOOO MAJKO MOJAAAA….ja to zovem JOČANJE….znaš ono kad se preždereš i onda legneš i vičeš JOOOOJ….JOOOOOJ…JOOOOOJ MAJKO MOJAAA. E…ja sam to nekad prakticirao…al sad otkad sam momak…sad je u pitanju tkz – „Momačka prehrana!“. To je jedna posebna vrsta prehrane koja se bazira na iznenađenju…jer zapravo nikad ne znaš što ćeš taj dan jesti. Evo neki dan…probudim se ja u jutro i spremam se na posao…doručak kao doručak u „momačkoj prehrani“ ne postoji osim ako na nešto ne naiđeš slučajno. Dakle…spremim se…sjednem u auto…a auto mi u zadanjih godinu dana drugi stan…a kad je nešto „drugi stan“ onda moš svega naći. Sjednem ja…ne znam što mi bi al bio sam odmah gladan u jutro, vjerovatno zato što nisam večerao. Kako sam sjeo…vidim na suvozačevom mjestu za noge svoj građevinski šljem…kraj njega mineralna…kraj mineralne nešto čemu neznam svrhu al je ipak u mom autu…i još 10 tak stvari…a između svega i jednu vrećicu na kojoj piše pekara. Palim auto i posežem za vrećicom. Piše na vrećici PEKARA…opa reko…pa čim piše PEKARA mora da je nešto jestivo u njoj. Uzmem ja to…izvadim…a ono u njoj piroška. Sjetim se onog engleza što praši po divljini 5 dana i jeba sebe, ždere sve što mu se nađe na putu. Pa reko što bi on napravio da ide džunglom i naiđe na pirošku? – pa valjda bi ju pojeo jebem ga. I uzmem ja onu pirošku…i pokušavam se sjetiti kad sam ja nju kupio. Džaba….sjećanje uništeno. Uzmem ja nju…malo tvrdnjikava…auto već krenuo…spustim prozor…stavim onu pirošku u usta i odgrizem joj početak baš kao što se odgriza vrh kubanske cigare. Kako sam zagrizao tako mi skoro zubi nisu ostali u njoj. Pljunem taj vrh „kubanke“ kroz prozor…reko najtvrđe sam odgrizao…sad ide onaj mekši dio piroške…i pojedem ju s tim da sam i kraj bacio kroz prozor. Taman dođoh na gradilište i ožednim….vidim kod suvozača bocu mineralne…otvorim ja nju al ne čujem ono klasično CSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSS kad otvaraš mineralnu….u reko…jebalo majku…ovo je stvarno staro….al sjetim se opet engleza koji je u africi uzeo slonovo govno sa obje ruke i stisao a iz slonovog govneta potekla voda. Uzmem ja onu bocu…okrenem prema suncu…gledam…reko aj dobro…u boci bar nema slonovog govna…biće govno isparilo pa ostala samo voda…i štatš…nategnem i te „slonovske“ vode…..reko eto Krule…doručak obavljen.
Što se tiče ručka…njega obavim u sklopu gradilišta jer nam dovoze toplu hranu na gradilište. Hrana koju mi jedemo na gradilištu ima otprilike oko 14 milijardi kalorija a riječ MASNO je zapravo LIGHT za ono što je ovo masno. Kad isteresem u tanjur…obično obavim molitvu mada ju nikad nisam prakticirao…al ipak…svaki put izmolim – „Molim te Bože samo da mi ništa ne bude!“…i stvarno…da kucnem o drvo (KUC KUC – koooo jeeee?) moram reći da je sve u redu. U materinoj hrani mi svaka žlica potone…u ovojn hrani žlica stoji na površini i ne tone…onda moš mislit koliko je hrana masna. Da je more takvo moga bi hodat po njemu i održavat stranačke skupove HDZ-a.
Što se tiče večere….e to je posebna priča. Frižider mi je vječno prazan a ona TEFLON tava koju sam kupio prije par mjeseci…samo sam jednom pekao u njoj….eno sam je prikeljio na zid umjesto zidnog sata…čisto kao modni detalj. Neki dan dođem u svoju podstanarsku prdekanu gladan ko Hrvatska kredita. Toliko gladan da bi pojeo pečeno janje skupa sa elektro motorom. Uđem ja u stan…otvaram frižider a iz njega udara bijela svijetlost one lampice toliko da sam mislio da mi se gospa ukazuje u frižideru….kompletan frižider prazan...dobro ne skroz…na dnu su bile dve karlovačke. Ma reko jebemti mora negdje biti nešto za jesti. Otvorim ja onaj ormarić iznad sudopera i gledam….sol – koji će mi kurac….nemogu sol jesti…mislim mogu…al sa čime?....gledam dalje…šećer….kava…opaaaaaaa…evo ga majci…tegla puna meda. Uzmem ja med….reko sad ću namazati na kruh. Ja u vrećicu od kruha…kruha nema. Ja na sat – 11 navečer…ništa ne radi. Otvorim aj onaj med…jedna žlica u usta…mmmmmm…fin je…da….bio je fin a nakon 6.te žlicemi se zamantalo u glavi od šećera iz meda. Držim se za sudoper da ne padnem u nesvjest i krajičkom oka vidim vrećicu „dalmatinske juhe“. Da sam imao pušku izašao bih ispred stana i pucao od sreće. Brže bolje ja lonac na šparet….nakrkam vode…voda prokuha…otvorim vrećicu gotove juhe…istresem….kuha se ona juha a ja sretan ko Ivić Pašalić 90tih. Sjetim se ja da imam onaj ljuti začin „peperončin“…ljut ko sam vrag…al ja volim ljuto…100 puta je jači od bilo kojeg feferona. Kuha ona juha…ja otvaram začin i reko samo da ga malo zaljutim…i jebalo majku…što mi ne ispadne pola tog začina iz bočice. Juha koja je do tada bila onako…nekako prozirno svijetla…sad se sva zacrvenila. Maknem ja onu juhu sa peći. Gledam u nju. Čudim se. Ovako nešto još nisam vidio a kamo li jeo. Ohladila se juha…ja uzmem šefarku…reko neću ni stavljat u tanjur…nego odma šefarkom probat. Prinesem ja punu šefarku ustima…malo srknem…hm…ništa…dobro je. Krknem ja kompletnu šefarku u usta što odgovara odprilike količini od pola tanjura. Progutam ja sve to. Stojim….i osjećam…hm…ja zapravo ne znam kako sam ja živ i pišem ovaj post. Prvo mi je iz nosa izledio komad nečega što sam valjda nosio u sebi još od rođenja al ga doktori nikako nisu mogli izvaditi. U 5 toj milisekundi od izletanja tog neidentificiranog komada iz nosa, orosila mi se kompletna glava. Oči su se zasuzile u roku odmah a iz želudca sam osjetio kako ide navalni udar prema ustima. Sa obje ruke sam se primio za sudoper i iz sve snage pokušao gutanjem sline, koja se lučila u količinama većim od curenja nafte u meksičkom zaljevu, vratiti to nazad u šeludac. Ahaaaa…oš oš. Curim ja iz nosa…plačem jer mi suze idu same od sebe…znoj mi kapa sa glave ka da sam iscjepao dvajs metara drva…i ka šlag na kraju…izrigam se direktno u onaj isti lonac u kom bila juha. Prštim ja ka funtana. Grabim krpu sa sudopera…noge mi klecaju…sjednem kraj sudopera na pod…tresem se cijeli…krpom brišem znoj..suze…sve što se izlučit daje. Sjedim tako jedno 15 minuta…znoj samo piči niz lice….isijavam ko trajnožareća…usta izgoriše…toliko da bi limun mogao jesti ka da jedem kokice a ne limun. Obično palim radijator da mi bude toplo dok spavam…ovaj put ne…ovaj put bacim sve sa kreveta na pod….skinem se u gaće i legnem…temperatura u sobi oko 20…a u meni oko 90…prvi put u životu da sam ja grijao sobu u kojoj spavam…štaš…“Momačka prehrana“.



Post je objavljen 03.04.2011. u 10:57 sati.