al sam si zadao zadataka, prvo da skidam kile, sad da piskaram ovdje svaki dan...ono sa skidanjem kila, mi je malko dosadilo, sad ću malo da odmaram od te ideje, fino je imati trbuška, može se čovjek potapšati ili gladiti po trbuhu dok razmišlja o nečemu i tako, ima trbuh još hrpetinu dobrih osobina...ako se dovoljno radi na njemu, može poslužiti kao stalak za čašu ili kao plutača na ljetovanju....ovo je bezveze, hoću reći da treba u svemu uživati, pa tako i u svom trbuščiću, sad tepam, iako nije baš tako mali....tako da sam ipak razmišljao o tome koliko sam jeo, iako, moram priznati, to razmišljanje je bilo iz praktičnih razloga, doručak je bio doručak, ukusan i obilan za trojicu, ali ručak je bio vrlo suzdržan, jer sam trebao ići na sport, zapravo glumiti da se bavim sportom, tako je nekako i bilo. Prije par dana sam imao dogovor s kolegom s posla za tenis, na koji nisam došao i sada, da se iskupim, rezervirao sam termin, no ovaj put se on ispričao i rekao da ću morat nekog drugog ugnjaviti s pozivanjem na igru. Kako inače nisam bas tako vruć za sportske aktivnosti, a još manje imam namjeru nekoga gnjaviti na bilo koji način, odlučio sam se zabaviti sam sa sobom. U početku je bilo naporno i dosadno, ali onda sam odlučio postaviti se tako da mi je svaka lopta zadnja, meč lopta, a ja moram servirati...sva sreća da su u toj mojoj maštariji tribine bile prazne, jer sam toliko mečeva izgubio da jedan teren nije u svojoj terenskoj karijeri vidio...looser, kako bi to Beck rekao. Hm, možda jesam, ali to bi se moglo opisati kao jedan vid samopomoći, nekog autotreninga kojim sam sebe dovodiš do nekog cilja. Ok, nisam ja sada uspio objasniti masnim stanicama da se nabildaju i pretvore u mišićno tkivo, ali kada se čovjek koncentrira na nešto to 100% rezultira pozitivnim psihosomatskim učinkom. E sad, kako je to izgledalo, možda morbidno, ono, igra se čovjek sam sa sobom na praznom terenu, a možda i nije, ali za to me baš briga i sad kužim zašto je onaj zec iz vica bježao iz šume, jer dok objasniš smisao nečega, može biti kasno za razumijevanje.
Kako god, dobro sam se zabavio i čak preznojio, mission accomplished..heh, na povratku kući sam sreo društvo iz osnovne škole, koji su me pozdravili s riječima, haha, što glumiš tako naoružan, stvarno sam bio čudan, na biciklu, torba, raketi, stvarno sam morao čudno izgledati, nikada nisam tako izgledao niti se ponašao..
Navečer je valjalo izaći, idealno bi bilo otići na predstavu kluba Le crazy horse, a poslije ić skakutati na neki veseli koncert ili bar na izbor glazbe nekog veselog dja, ali sam opet zasp'o k'o torba...
Post je objavljen 03.04.2011. u 05:38 sati.