...od zabavnijih mi je stihova što ikad
utefterih, a utefterih ga davno:
Dažd kiši, i miriši
Jutro na pokislu kobilu.
Trulu jabuku dižem sa zemlje,
I meljem, slatku koru...
ja uopće ne poznajem
čovjeka koji je ovo
pisao
ne znam zašto ni kako ali je tako
makar jutra i dalje vonjaju
i para se diže
i grud peče i
smrdi veče kad lunja se, besposleno i bezvoljeno i nadulo i odsutno vidio sam večeras samo dno čaše
kad mlidijah živjeti
Post je objavljen 02.04.2011. u 02:00 sati.