Danas je day off.
Jučer smo glumatali Uskrs,
pa kad sam došel doma, naveče, šećer,............
Ne gledaj dole vrijeme, jer je onak, ne porihtano.
Zmaj odma:"Blablabla"
-nebu mene visok šećer vgrob oteral, već tvoja jezičina, maspater!
Danas, tak, normalni dan, kavica, kuhanje ručka, pa par put penjanje po
Zmaju i krmljenje popodne i rekoh:
-ajd sad vidi cuker
Kad li...........
I ondak se setim tebe i cimeta.
Šup jedan čaj, zeleni sa onak pol žličice cimeta:
-srrrrrrrrrk
Prošlo dve vure i ajd pak mjeri, ali iz desne ruke.
Ma mora da je greška!
Ajd Jovonanovo, ali iz lijevice junačke.
-Stara, staaaaaaara, brzo vamos!
-Šta je, šta je?
-Brzo teglicu sa šećerom
Pogleda ona mjerač, trk u kuhinju i eto je sa šećerom,
žličicom i čašom vode.
Zvlečem maloga van, zemem teglicu šećera i umočim ga unutra.
-Pa šta radiš budalo jedna?
-hehe, našel sam lijeka, sad neg mi ga popuši!
Ovo nije zajebancija!
Ništ nisam prčkal po aparatiću.
Sutra novi test.
Prvo ujutro natašte, pa poslije turbo kave, a ondak poslije čajeka.
Ak bu radilo, mam u dućan po kilu cimeta i nazad doma,
te se bacam na pisanje memoara:
"Kako mi ga je šećer popušil"
Post je objavljen 23.03.2011. u 00:12 sati.