Marketing
Nije sve tako crno ...
Mogu zazvučat ka nepopravljivi optimista, ali stojin iza ovega ča san napisa. Naravno, govorin u sadašnjosti ...
Daleko od toga da bi se bunija ako bi nan bilo bolje, ali u nekin stvarima nije sve ajme. Dunkve, gledan moju Vinku. Odgajamo je Zakonita i ja kako znamo i umimo, diko bolje, diko malo manje dobro. Pomažu i penzići, i svi ostali, pomalo, a i tete u vrtiću ... Nastojin jon usadit neke stvari od malena. Sinoć smo bili Vinka i ja popit sok. I čujen jednoga maloga, nisu sad bitna nikakva imena, kako govori, ničin izazvan, kako bi sad bilo dobro bit u Japanu pa peškat bakra i željeza, moga bi se čovik obogatit ... Čujen da je ti isti već "operira" po trafostanici, sigurno ne da bi skida paučinu sa izolatori.
Slušan i ne virujen svojin ušiman. Ne znan ča me sutra čeka, more me sutra Vinka kenit nogon, ali kad bi tako nešto od nje čuja ... ne znan kako bi reagira.
Nije uopće rič o tome o kome se radi ... o takvin slučajeviman san dosad čita u novine i sluša iz razgovora sa prijateljima. Ali san prvi put to čuja od nekoga uživo.
Nikad mi tako nešto nije palo niti napamet, a kamoli da izgovorin prid diteton. Jer ditetu su roditelji uzor ... posli toga san Vinki u auto, kad smo bili sami, održa "predavanje" o tome koliko je to grubo.
I loše ...
Ne mogu dite odgajat da je "dobro" krest i obogatit se na tuđoj nevolji ... ma koliko svi mi bili sa tin bombardirani, sa svi televiuzij, iz svi novin ... odsvukud!
Dovoljno je samo prošetat po korzu/rivi/špici, ili stat kraj ceste i pogledat koje malo bolje auto.
Aute od par stotin iljad kun, borše od desetak iljad kun ...
Meni ponekad bude neugodno kad me neki pogledaju onako "lipo" kad me vidu u novome autu ... Od sedandeset iljad kun, na osan godin kredita ... Skoro da se zasramin, a nisan nikome ukreja, nisan nikoga ostavija brez posla da ne more priranit familiju da bi ja vazeja auto.
Jemadu li ti ljudi danas obraza?
Je li gredu u crikvu?
Je li se ispovidaju?
Je li se pričešćiju?
Znadu li da je krest smrtni grij?
Znadu li da je "zajebat bližnjega svoga" u istoj klasi?
Oće li na popisu stanovništva, kad budu zaokružili "katolik", bar malo zaškarpunit u faci?
Dobro nan je, kakvi smo ...
Nova privredna grana u RH
I ovod san mislija potegnit crtu, napisat "zdravi bili" i završit ovi pretprolitnji post. Kako život piše romane, tako je i meni pridoda par rečenica ovoj mojoj škrabotini ča san je namirija sa van podilit.
Najnoviji model, cvitni uzorak ...
Zakonita, Vinka i „moja malenkost“ smo morali obavit po Splitu neke kupovine ča i već danima odgađamo, a kako je na povratku zasvitlila najomraženija žarujica u auti, morali smo svratit malo napojit stoku koja vridno rže ispod haube moga Mađara sa kosin očiman.
Jedan put u misecu napunin rezervar. Matematički, ulija jednon "do čepa" ili tri-četri puta po sto kun, dođe na isto. Matematički je, tako je i gotovo 
Ali u tome slučaju ne bi kupija jednu lipu bazu.
Utočin, je li, do vrja, i gren unutra platit. Obavimo sve formalnosti, prošetamo karticu i ja i oni barba za pulton. Koji me zatin uredno pita: A je li van triba R1 račun?
Na što ja odrečno manen glavon livo-desno.
I to mi je bilo malo pa pitan da oli mu ja sličin na biznismena?
Odgovor je bija gol sa trideset metri u rašlje:
"Moj šjor, u današnje doba, svako ko ulije više od sto kun je biznismen!"
I ča mi je ovo tribalo? Svaka čast čoviku, mozak mu radi brzo i da san mu ja šef, odma bi mi avancira barenko za poslovođu na pumpi! Inicijativa, poduzetnički duh i zadovoljna mušterija. Makar duhovno. 
Ipak nije sve tako crno, dokle se još znamo zajebavat ...
A ja ću morat ubuduće pazit. I koliko ću ulit, i ko me je krivo pogleda. I crvenit se za sebe i za drugoga. Ka da san ja kriv za bar kvarat od oni, koliko i je ono, nezaposleni, i koliko ono svita radi, a ne prima šolde.
Uz pozdrav našoj (je li još uvik državnoj?) dragoj kompaniji ča nas opskrbljije pojilon za limene ljubimce ...
I ča mi je još ostalo, nego da van čestitan Prvi dan prolića. Prvi dan rogate ovce, oliti ovna, u horoskopu. I dan kad je ... nazad četrdeset i osan godin, svitlo dana ugleda potpisnik ovi redaka.
Ujutro ne smin neobrijan poć na posal 
Zdravi i veseli bili! 
Post je objavljen 20.03.2011. u 20:43 sati.