Kad bih stari dio Montpelliera opisala samo prema arhitekturi, ogriješila bih dušu.
Nemojte me krivo shvatiti jer prelijepo je šetati Montpellierom....
Neki dan sam i zaključila kako je to grad u kojem baš puno dižem pogled na zgrade...
Međutim, u njemu postoji nešto drugo što ga čini jako privlačnim...
To je jedan od onih gradova koji ima ono nešto svoje što ga čini živim...
Montpellier ima dušu.
On je prije svega jedan veseo grad.
Njegove ulice stalno pjevaju, plešu, sviraju....
Montpellier je i kreativan grad...
Bio je takav u srednjem vijeku kad je bio pun obrtnika i trgovaca, a takav je i sada. Ljudi puno
prodaju što sami izrađuju; nakit, keramiku, hranu.....
Ima puno dučančića, kafića i restorančića uređenih s puno duha.... i povrh svega, veselo.
Živo je...
Uz blizu 140 km biciklističkih staza, jako je cycling friendly pa je bicikla postala moje omiljeno prijevozno sredstvo.
Atmosfera je opuštena...
... i pozitivna...
...osim u jednom segmentu o kojem ću neki drugi put....
No, meni je u Montpellieru bitno da prevladava vedar duh.