Marketing
Zovu me Anđeo, ime mi je Gabriel, ali nisam ja anđeo Jibrail. ... ja sam samo imenjak
-hajde pičko uzmi dim-
-ne hvala imam asmu.- bila je to moja standardna isprika pomoću koje ostajem cool bez da moram pušiti(inače nemam asmu)
-no ajde ne budi pizda.- ivek mi tutne bocu nekog alkohola u ruke. pravim se da pijem. ali ne pada mi an pamet ni okusiti to. otrov je to.... već za kojih sat vremena pijani su ko letve. mia počne teturati prema kući. ivek za njom. tužno gledam prizor. nije da mi nije zabavno gledati kako rade budale od sebe ni ne shvaćajući da sam trijezan, ali kad polude(znači postanu nasilni) zabavi je kraj. zašto uopče izlazim s njima? ma kad sam na moru, nema di izać, nema društva, pa ajde s mještanima malo(obično mi za par dana dosadi) i tak... a što da radim, pročitah sve knjige, an tv-u nema ništa... sam sam. ostavljam dečke i krečem za miom. na sreću ivek se zabio u zid(smejšna scena) pa je nije silovao dok sam došao. otpratio sam je do doma. bila je to lijepa cura duge smeđe kose, vitka, u trijeznom stanju bistra i draga. ivek mi se nakelji na leđa.
-a pičko mogli smo je zajedno!- uspio je očito doteturati za nama. krenem uzbrdo. a on se opet nasere na moja leđa i skoro zajedno padnemo na pod, al ipak je pao samo on. onako retardirano pijano i sneno me pogleda. -Gabrijele, izgledaš kao najljepša cura koju sam ikada vidio. ševio bi te.- ispruži ruku prema meni. bio je dovoljno pijan da se nije mogao dići. priznajem, uhvatili ste me! razmišljao sam o tome da iskoristim i miu i njega, naročito njega kad se tako nudi. -ako ćeš to željeti u tirijeznom stanju, vrlo rado ivek, znaš volim da me se sjećaju.- ostavim ga tamo i odem. čuo sam kako se diže, tetura riga, i opet pada. onda sam se udalji dovoljno da više nisam čuo. ovaj svijet je bio katastrofa. osjećao sam se usamljeno i jadno među njima. hodam ja tako i učini mi se da čujem neko tuljenje. ko da netko plače. nije mi bilo usput al ajde skrenem ja. ulica nije bila osvjetljena, skroz je vladao mrak, okolo mnogo zapuštenih kuća. oči mi se brzo prilagode tami, kao da mi je prirodno biti u njoj. od svjetla su me boljele oči tako da sam gotovo uvijek nosio sunčane naočale. a noć punog mjeseca sa sunčanim naočalama.. mmmm savršeno. sunčanje na mjesečini, predivno. iz misli me prene nešto što je izgledalo kao velika lopta. približim se. mala djevojčica je tamo sklupčana plakala. mala djevojčica što bi bilo kad... zatomim glas unutarnjih demona i dođem do nje. -zašto plačeš, malena?- curica me pogleda. imala je predivne velike oči, već sam vidio kako će biti prekrasna za par godina kad odraste. -izgubila sam se.-
-a gdje živiš?- ona mi opiše kuću. otok je bio mali pa sam otprilike shvatio da ljetuje kod susjede koja iznajmljuje sobe. nije mi bilo jasno kako su ju mogli pustiti u ovo doba noći samo. cijela se tresla. -ajde idemo.- dignuo sam je i nosio do doma. na putu do doma se smirila i mogla je sama hodati. saznao sam da se zove Lila, da ima osam godina, da je iz mog kvarta u zg i tako. na neko božje čudo glasovi u glavi su me pustili na miru i nisu predložili ništa perverzno i opće zlo što da joj učinim(i tako ih nisam slušao, ali bili su mi kadkad jedino društvo). otpratio sma je do doma i rekao gdje živim. otišao sam kući ali nisam spavao. počeo sam plakati, bez veze. samoća me ubijala. sve moje gluposti, jako sam se trudio činiti dobro i uvijek sam činio, ali tu je uvijek bila ta neka zla strana. te zle misli, ta želja da ubijem. djeca su me izvlačila iz tog. dovoljno je bilo samo da vidim majku s djetetom i onda sam se osjećao kao da sam spašen, ako da su me skinuli s lomače. ostalo vrijeme bio je pakao. plakao sam od straha. sljedeće jutro pravio sam palačinke. na liniji je nabijao metal. -Anđele! Anđele- skužim da je lila na vratima. super još jedan fan koji me počeo zavti anđelom(a zbog gore navedenog razloga ja sam sam sebe smatrao zlom osobom pa tako nisam mogao biti anđeo)pozovem je da uđe na palačinke. ona mi prije toga pruži crtež i zagrli me. skoro sam se opet rasplakao(ali od sreće). svakom djetetu sam htio biti stariji brat(ne ,nisam pedofil, što vam je, samo jako volim djecu jer me potiču da činim dobra djela)dobio sam dosta često crtež od djece kojima sam pomogao. inače sam volontirao u domu pa eto... -a kolko ti imaš godina?- pita ona mene
-18.- itim je počeo razgovor. od tada je svaki dan dolazila k meni. poslije je upoznala i moju curu. (rekao sam vam da nisam pedofil a vi mi niste vjerovali). da skratim priču, lila je svake godine dolazila na more, sad je već starija. rekla mi je neki dan da sam najbolji brat na svijetu. i tako. igrom slučaja dobio sam sestricu.
da znam blesava priča. a eto dosadno mi je pa pišem. neću stić ispravit tip felere pa molim da se ne obazirete. možda ću češće pisati, baš imam neki poriv za pisanje o tom.
Post je objavljen 17.03.2011. u 20:57 sati.