Samo obavještavam široke narodne mase, koje hrle na moje stranice, da sam od danas opet student(ica).
Mislim, već sam ja neko vrime u toj fazi ali danas sam konačno shvatila šta mi je, ko sam i kamo ja to idem.
Ako ću posal gledat ka neku školu, onda sam teški kampanjac, znači ništa se nije prominilo. Par dana prije "ispita" me uvati panika onda se uvatim posla, satarem se i obećam sebi nikad više.
Ako ću plaću gledat ka džeparac, koji mi starci daju, a on je jedva za preživit, i tu se ništa nije pominilo. Platim baš one račune koje moram, ono tek toliko da me ne isključe, ovo šta ne moram rađe potrošim na izlaske, a zadnjih 20 dana živim ni od čega. Žicam za kavu, alkohol pijem doma i to prije izlaska, jedino za duvan uvik imam.
U fazi sam rada na sebi, manje fizičkog više psihičkog. Pa nastojim povatat filmove, normalno europske prozvodnje, otić u kazalište, pročitat koju knjigu, nabavit najnoviji album i posudit kolekciju Alana Forda. I sve to gratis.
Nešto čak i nadograđujem svoje znanje, odnosno učim propušteno, pa znam i picat pa me za pegulu profesor uvati na kavi, a ja se crvenim.
Imam gomilu prijatelja, kojima obećajem druženja, a ni na šta ne stižem, vrime obično potrošim skroz neorganizirano. Stan mi je neuredan i samo ga održavam, a temeljito ga čistim jedino kad mi neko od familje dolazi u posjetu.
Kačim se na intelekutalne razgovore, iako pola toga ne razumim, borim se za tuđe slobode, a puna sam predrasuda. Odlazim na prosvjede, potpisujem peticije, skupljam bespomoćne beštijice po putu. Onda se trudim svim silama pomoć drugima koji su u teškoj životnoj situaciji, iako je meni sto puta gore.
Zacrtam sebi neki totalno debilni cilj koji je nemoguće realizirat, i samo se fokusiram na njegovu realizaciju. Da se razumimo, ja od realizacije tog cilja nemam baš nikakvu korist, ali me to veseli.
Radim totalno debilne poteze i u tome uživam.
Ljubavni život mi je turbulentan kako i priliči dobi jedne studentice, mislim u vječnoj sam potrazi za nekim pravim. A jedini ispravan način je testirat, testirat, testira....
I tako...
Čitam horoskope i tražim ko bi mi gata u kavu.
Kronično mi nedostaje sna.
Planiram kako na neki koncert uć gratis i pri tom gratis doputovat do grada di je taj koncert.
Kad sam sama ne kuham, jedem tunjevinu iz konzerve i jaja na oko.
I veselim se litu, jer ću tad imat manje obaveza i povremeno bit na materinoj spizi...
Možda bi trebala bit zabrinuta, ali nisam, mislim bila bi da si nisam objasnila kako sam ja jedna najobičnija studentica
barem po stilu života, ako već ne po statusu.
Post je objavljen 17.03.2011. u 13:03 sati.