Ponovno potresen, kroz sumrak se vraćam od Sošica natrag na hrbat Žumberka i vozim ka Samoboru.
Cesta je grozna! OK, popravljali su je većim dijelom pred godinu-dvije, no tako je razmrvljena, prepuna udarnih rupa i posuta sipinom da nije nikakvo zadovoljstvo voziti njome kroz mrak koji pada. Šteta; zgodno je dobro položena i vodi kroz lijep kraj - da je u boljem stanju bila bi prava dinamična cesta za motor; gore-dolje, zavoji, pa šuma, livade...
U Samoboru se tješim kremšnitama! Večeras se još moram naći s Dugim, u centru grada, tako da me čeka i zagrebačka prometna gungula...
Post je objavljen 15.03.2011. u 17:05 sati.