Vitar dere, kiša lije
Ne znaš diš se sakrit prije,
Niz ulicu šeta sama
U crvenim čizmicama.
U glavi se misli množe,
Pokisla je sve do kože.
Kako šeta, kao dama
U crvenim čizmicama.
Obukla si čizmice, crvene su boje,
Na bose ti noge, tako lipo stoje,
To šta kiša prska,
Tebi nije mrska,
Šta vitar okriće,
Tebe se ne tiče
Mokrih nogu, sitno gacaš,
U afan nas mala bacaš.
Vitar dere, kuće ljulja,
Prigorila mi žarulja,
Ti si prošla, puca tama,
U crvenim čizmicama.
Post je objavljen 16.03.2011. u 12:06 sati.