Proteklih par dana samo sam prala i čistila. To je djelovala moja unutarnja Griet. Vrhunac je bio ribanje masnog štednjaka, onog dijela sa strane. Oprala sam prozore onako temeljito sa toplom vodom, okvire i sve. Veš, koliko sam veša obrnula u mašini i izvjesila. Oprala sam deke i poplune, brisala prašinu. Radila sam ono što najviše mrzim i uživala jer je imalo smisla u tom trenu. No to nisam bila ja. To je bila moja unutarnja Griet. Ona je čistila, prala, kuhala, spremala. Saznala sam to na krajnje okrutan način. Kada sam navečer ušla u sobu njega nije bilo tamo. Nije mi rekao da sjednem. Nije mi rekao da okrenem glavu, ne ramena, samo glavu i da ga pogledam. Nisu nam se susreli pogledi i nisam osjetila tu čaroliju promatranja u kojoj je ona uživala. Bilo je to krajnje okrutno.
-Želiš li da te naslikam sa metlom Griet? –
Nije to željela.
