Gnjilo, južno vrime obično me pukne na grintanje. Ovaj put kišne kapi su mi baš dobro došle za završit neke stvarčice. Pa se tako na redu našao i ovaj zaostatak.
Nastavak Splitskog đira.
Kad skoknem do Splita volim napravit đir kroz ulice. Na meti mog fotoaparata često se nađu tiramole. Za one koji neznaju……. Tiramola je konop na kojem se suši roba.
Splitske ulice isto kao i trogirske, uske su, tisne. I nema mista za sušenje robe. Tiramole povezuju ponistre, tiramole vežu kale. Kroz ulice teče život, šetaju ljudi a poviše glava se suši roba.
Mogla bi se roba sušit i u sušilici. Ali najlipše je kad robu dotakne bura i sunce. I kad u bjankariji čutiš miris, onaj neki posebni, morski. Kad ti oči zablišći bjelina tek oprane robe.
Tiramola jednostavno daje dušu ovom kamenu.
U nedostatku susidne ponistre konop se raširi priko ponistre, roba se ščuća, nabije na konop i tako suši.
Možda će se nekima činit grezo, bezvezno izlaganje rublja očima ljudi. Ali ove tiramole su dašak Dalmacije. Mediteran kakav je nekad bio.
Post je objavljen 16.03.2011. u 08:06 sati.