Danas je dobra kolegica i prijateljica objavila da odlazi u drugu firmu, koja se inače bavi istom djelatnošću kao i ova naša, samo s jednog drugog aspekta. I nalazi se u Samoboru.
Izuzetno i iskreno mi je drago zbog kolegice, jer znam da će joj tamo biti super. To još nije njen konačan cilj, ali je blizu. I posao i gradić u kojem živi su mala sredina, neće biti baš toliko puno posla kao ovdje i neće biti tako napeto. Ona k tome živi u Samoboru, pa neće više morati putovati u Zagreba i zato će imati i više vremena. Zbilja se veselim zbog nje. Ali istovremeno mi je i izuzetno žao zbog njenog odlaska. Jako će mi nedostajati. Falit će mi njena strpljivost kad ju tlačim vezano za neke probleme na poslu, falit će mi naše konzultacije s njom u vezi predmeta. Ali falit će mi i ona kao osoba, jer je vrlo vesela i vedra osoba. Uvijek je nasmijana i kad uđe u sobu, kao da ju je obasjalo sunce. Jednostavno zrači nekom pozitivnom, dobrom energijom. Govorim o njoj kao da je umrla, kao da je više nikad neću vidjeti, ali zbilja će mi nedostajati. I znam da više ništa neće biti isto.
Neka joj je sa srećom na novom radnom mjestu. A mi ćemo se morati već nekako snaći i bez nje.
Post je objavljen 10.03.2011. u 16:49 sati.