Marketing
VOLE LI MUŠKARCI PODGLAVLJENE SISE
Da ne dužim, kategorično: ne! Zapravo, neki vole velike. Dakle: velike da, veštačke ne!
Da li vam je ikad partner u oblacima šapnuo: Ljubavi, imaš zanosne veštačke vilice, lud sam za tvojim ulošcima, srećan sam što ljubim tvoje silikone (usne, grudi...), očaran sam tvojim veštačkim bradavicama (trebalo je da ih doktor postavi ekscentrično, ali ne mari, i ovako su dražesne), volim što imaš metalni kuk, kako me uzbuđuje tvoje stakleno oko, seksi ti je veštačko međunožje. Molim? Nije! Baš čudno.
Ali ako jeste, onda je nekrofil. Makar imali silikonske grudi, bežite od takvoga dokle vas noge nose.
Moja skromnost, ako vas zanima, beskrajno uživa u plastičnim grudima taman kao u plastičnom cveću. Možda i lepo izgleda majstorski napravljeno cveće ali nije prirodno. Veštačke sise mogu da se naparfimišu, ali su hladne, neosetljive. Rečju: veštačke.
Meni, ako ko pita, draže su prirodne, makar kako male bile, nego velike, ogromne, kakve god, prirodne ili veštačke. Fuj!
I pored toga žene s nedovoljno živih vijuga se samoosakaćuju ugrdanjom silikona. Nije, dakle, veličina grudi ono što im nedostaje, ali niko neće priznati da je glup. Uistinu, takvi svakim gestom, svakom rečju otkrivaju zabrinjavajuće pomanjkanje poimanja stvarnosti.
Žene veruju da su ugradile najlepše sise u kosmosu ako su veće nekoliko brojeva, ili, makar samo dva broja, ali svejedno je – veštačke su. Možda lepo izgledaju (pre no što procure implatanti) pre nego što sve pođe nizbrdo, ali ma kako bile lepe – ostaju veštačke. Jedna folk kometa naručila je vilice dva broja veće. Verovatno bi više uživala u cipelama dva broja manjim.
Naravno da žene podglavljuju grudi da bi dobile na samopouzdanju, koje je takođe veštačko kada se temelji na silikonima, a ne na nekim drugim, stvarnim vrednostima. Samopouzdanje je jedan razlog, muškarci su drugi, ili obrnuto. Te žene se nikad nisu napele da se sete kada su – ako su ikad – videle muškarca kako ide iz samousluge i rasipa strast i emocije ljubeći plastičnu kesu ili kakav skuplji implatant s urednim serijskim brojem.
Zašto žene vole prirodni, topli i naravno čvrst falus, čak i skromnih razmera, kada u svakom seksi šopu mogu za male pare da kupe veštačku močugu? Mislim da se većina žena slaže da plastični, ili ma od čega načinjen falus, ne može da zameni prirodni. A veštačke sise mogu, zar ne? Da li je neka mlada žena dojila dete implatantom?
Da li vam je ikad u restoranu konobar ponudio specijalitet kuće: lepo plastično meso, izgleda kao tek izvađeno iz rerne? Nije. A da jeste, da li biste ciknuli od zadovoljstva dok valjate plastiku po ustima.
Gledam kako ljudi od nedavno noseći običan šal prave sebe većim budalama nego što jesu: izgledaju kao da su pripremljeni za vešanje, a liči im kao plovanu portikla. Razlika je jedino što plovanu stavljaju plastron da ne razvali kokoške, a muškarci, sad vidim i žene, ukrštaju šal pa im stoji kao piletu sisa. Ali, eto, moderno je. Moderno je, izgleda, i blesav biti. Tako je nastala i pomama za silikonima: diktatori mode imaju veliko kraljevstvo nedovršenih ljudi.
Ne znam kako se oseća diva s veštačkim sisama. Znam da se žene teško bore s prirodnim velikim grudima, kako li je tek onima s veštačkim, prenaglašenim. I da situacija ne bude monotona: velike grudi izlaze iz mode. Odlaze u istoriju idiotluka.
Tužne su žene (a tek muškarci!) koji ne shvataju da vreme ne stoji, i da lekari nisu čudotvorci. Zapravo: niko nije čudotvorac, ne može da zaustavi vreme, neprirodno je čak i kad bi se tako šta moglo.
Šta osim veličine dobijaju žene koje implatantom podglave sise?
Silikonske grudi, ako je hirurg bio umetnik, lepo izgledaju. Ne bavimo se sada razmerama, ni sisa ni gluposti.
Toni Parsons, pisac hita O životu, smrti i doručku: "Muškarac nema pravu predstavu šta su i kakve su silikonske grudi dok ne spava sa ženom koja ih je prikačila. Jesu okrugle, jesu primamljive. Ali takva je i činija s plastičnim voćem. Koliko god dobro izgledale, čarolija nestaje čim ih takne živ muškarac.
Prave su istodobno čvrste i meke, pod rukom su neuporedivo ljudske, miču se, žive su. U poređenju s njima, veštačke deluju kao da su iz mrtvačnice. Kopije grudi su neprijatno tvrde. Lažne sise su beživotne.
Kada izađu iz dvodimenzionalnog časopisa o slavnima, najednom su veštačke sise milion svetlosnih godina daleko od onoga što teže da oponašaju. Od silikonskih sisa dobijate najbolje ako ih gledate, a ne dodirujete. One ne služe za milovanje i poljupce, one postoje da bismo im se divili, da o njima raspravljamo i da ih fotografišemo. "
Parsons, s pravom, kaže da se žene prepuštaju nožu jer to traži moda, a razmislile bi kada bi im intelekt bio veći od broja grudnjaka.
Tako je: silikonske grudi čak ni na oko ne mogu realno da oponašaju prave, a na dodir nikako.
Priroda najbolje zna šta je najbolje za ljudski rod. Da je drugačije ljudi bi se rađali s mogućnošću regulacije veličine svega na ljudskom telu. O, to bi tek bio izvor neiscrpnog podmirivanja sujete.
I, ako će neku mladu ženu da odvrati od pogrešne odluke, zapisujem: ugradnja silikona bezdušno otežava otkrivanje promena – od bezopasnih čvorića do kanceroznih muka.
Post je objavljen 04.03.2011. u 10:20 sati.