Tako se lako zanijeti
kad smijeh u slapovima poteče
jako je lako zaboraviti
da nismo predodređeni za visine najveće
Tako je lako poželjeti
u jutrima osvojenim udvoje
terete prošlosti prognati
kao da ni ne postoje
Tako se lako zbuniti
jer činilo se da je sve savršeno
baš glupo, zaboravljamo
koliko je u stvari zamršeno
Tako je lako pokleknuti
jer smo grubo odgurnuti
na čas smo izgubili kompas
u tren će srce prepuknuti
Tako je glupo tuzi se predati
zbog jedne suvišne riječi
sve bitke dobivene lako
nisu dragulji kojima je sjaj najveći
Tako je lako sve oprostiti
dok smijeh u slapovima teče
i nikad, ali baš nikad zaboraviti
da naše su visine na oblacima sreće
Post je objavljen 04.03.2011. u 17:15 sati.