Znam da sam nekad davno
čini mi se na samom
početku moje mladosti
zapisivala sve svoje želje
i sve nedoživljene ludosti.
I gle čuda!
Iako si se stvorio
ne znam ni sama kako,
niti od kuda,
upravo si tako izgledao,
kao da si iz knjige izašao.
Sve je bilo kao na papiru.
Pogled, dodir ruke
i drhtaj duše
koja je u trenu zatreperila,
dok ja nisam znala
što bih od muke.
Pokušala sam se zavarati,
ignorirati sve
što mi se dogodilo,
samu sebe prevariti
i poreći da si mi srce osvojio.
A svima oko nas
bilo je sasvim jasno
da si ti ona polovica
za koju sam mislila
da je već prekasno
i da te nikad neću susresti.
I što reći!
Zaljubila sam se u tebe,
jednostavno ti pružila ruku,
stisnula tvoju šaku
prepustivši cijelu sebe
tebi, mojem junaku.
Post je objavljen 03.03.2011. u 22:03 sati.