Marketing
LE BISTRO, Hotel Esplanade
15. 02. 2011
Dvije godine ljubljovanja odvelo nas je u Esplanadin Le bistro, tj. Švrćo je odveo mene na slavljenički ručak. Lijepo smo se zbigecali, uparili boje, sjeli u invalidnu KIU i odvezli se u prazan restoran hotela Esplanade kojim caruje Jeffrey Vella, neki fensi malteški kuhar, ne sokol, koji je napisao i knjigu, pa rekoh: ''Ajde, dobro, da vidimo jel zna i skuhati'' 
Vrata restorana otvorio nam je postariji konobar, fino obučen i posjeo nas za stol pokraj prozora i procurjelog radijatora. Stolice su bile ful niske i neobične, a čaše za sok nalikovale su bolničkim noćnim posudama. Naravno da nismo dopustili da nas to smeta, već smo se dobro zezali na tu foru.
Lijepo obučeni konobar ponudio nam je menije, a dok smo kontali kaj bumo jeli naručili smo Sprite za mladu damu i vino za zgodnog mladića i grickali smo ponuđene grickalice ( tanko pečeno tijesto s nekom vrstom sirnog umaka u koji je kasnije sletjela vinska mušica ).
Za pod zub, Švrćo je naručio Art deco ručak ( dnevni menu uz koji se dobije i ulaznica za trenutnu izložbu u Muzeju za umjetnost i obrt, dok sam ja naručila raviole punjene lješnjacima i mascarponeom. Od dvadesetak ponuđenih jela, što mesnih što bezmesnih ovo mi se najviše svidjelo. Natpisom. Ali i okusom. Fantastična kombinacija lješnjaka i kremastog talijanskog sira kojim je punjena domaća tjestenina. Tikvica na kojoj su bili složeni moji ravioli bila je skuhana al dente, ali ništa posebno. Ko da tikvica može bit nešto ekstra? Uokolo je plivao neki umak ali nisam uspjela dišifrirati što je to bilo . Skroz sam zaboravila da sam naručila predjelo, pa sam dobila samo tri raviola ali njihova kvaliteta nadmašila je kvantitetu, tako da sam odmah pitala Švrću hoće li mi praviti ovakvu tjesteninu. Obećao je da hoće
Švrćin odabir sastojao se od juhe od brokule ( vrlo fine juhe s dosta parmezana koji je davao poseban šmek ). Švrćo veli da je osjetio i vrhnje i maslac, a i svog skromnog kulinarskog iskustva pretpostavljam da je to plus.
Glavno jelo bilo je pileće bijelo meso na rižotu od tikvica; malo pregust za rižot, ali onda mekano pileće meso ne bi moglo stajati na tortici od dobro kuhane riže.
Za desert smo dobili voćnu salatu (Švrćo) i čokoladnu tortu. Voćna salata je bila baš po Švrćinom ukusu, s puno raznolikog voća, ne preslatka, već lagano kiselkasta.
Moja torta sjela je ko budali šamar, čokoladni biskivt, čokoladna parfe krema, čokoladni prelijev i čokoladna pralina. Sve upotpunjeno šlagom i jagodom. Fantazija. Sve sam pojela. Pralinu sam dala Švrći
Sve u svemu, puno para za malo jela, ali u takav restoran smo i išli. Jedino što su se onda mogli potruditi i za ovaj dnevni menu. Zar samo jela alla carte moraju (uvijek) biti ekstravagantna?
www.theregentzagreb.com
Post je objavljen 03.03.2011. u 12:28 sati.