LXVIII
Sve mi možete uzeti al osmijeh ne dam
Ko li je to rekao,evo ja sad dumam
pa se sitin,drage moje,sve mi pamet smeta
rekla nam je to nedavno jedna sijeda teta
Znate ona koja brošem porukice šalje
što obeća al se nećka bacit nas u ralje
dužničkoga ropstva,ka da svi smo slipi
ne triba se cerit,odnija nas đava lipi
i to ne u ropstvo nego u kraj pakla
al ne bi ta teta ni sa prstom makla.
Ona vergla svoje,suknje joj ne stoje
sve joj okraćale zbog stražnjice male
Upregla je dobro,zajašila svuda
a svit ne zna kud će,luta kojekuda
od Markova trga,Cvjetnog,Radićeve
viče:Siđi teto,daj osmjeh za te-ve
al ne more njenu glavu brige fejsovaca
minja broše i ministre,a ne poslodavca
Eno opet novo vijeće,svi na lipoj plaći
tribaju joj da ju tješe jer je narod tlači
da je skupa hrana i da nemaju di radit
pa su došli od hirova malo mast joj vadit
Hir je samo kada ljudi maškarama daju
da im cilu godinu životon upravljaju
Nema veće maškarade nego naše vlade
a na čelu klaunica što osmijeh ne dade.
***********
Pjesničku slobodu možda neće dirat
pa ću uvik rimu ja za pisat birat
ionako svaka potpisuje svoje
a tipka se loše al i dobre volje
Kad se rima složi,sve je tada jasno
jer da prava bude triba prostačiti masno
samo mi to lipo ostavljamo,dašta
od svakog čitača da dovrši mašta.
Primjer jedan dat ću da ti brzo sine
Dosta više laži,ajte u tri mater...
Ili možda vako,kada san u šitu
lipo sve ih redon pošaljen u k...
Post je objavljen 01.03.2011. u 22:29 sati.