Baš mi je gula opet pisat. ahahahah.
Čita me svega 5 ljudi, i to ako nategnem cifru, a stranicu bude otvorena masu putu. I to zahvaljujući svom samoljublju, malo znatiželji, iščekivanju i u največoj mjeri komentarima šta ih ostavljam na Brodovom, turbo popularnom blogu.
Ali ustvari uopće nisam to tila pisat, nešto mi je drugo na pameti, ustvari gomila toga mi je na pameti i ne znam kako da se zaustavim.
Sva sam u čudu šta mi se piše, mislim trabunja mi se, komunicira, šta mi je. ako i znam šta mi je neću priznat, ni u ludilu ne ovako javno. Jebate, ko zna koliko mene ljudi čita.
Evo neki dan mi govori jedna prijateljica da mi je baš neki post (mislim helou prijateljice, moji su svi postovi fenomenalni) baš stvarno fenomenalan, to onaj o popisu stanovništa. Baš mi je bilo drago, ne mogu reč da mi nije bilo drago, ali ja uopće nisama znala da mene neko stvarno čita, sad ću stvarno odgovornije piristupat obradi tema , ahaha.
Osim šta mi je bilo drago da me neko čita drago mi je da neko misli da sam ja tako pametna i rječita i sve skupa savršena osoba.
Ali niko ne zna koliko sam ja savršenih postova napisala. Masu, neke obožavam i pročitala sam ih više od 100 puta, zaljubila sam se u sebe, u svoj moždani sklop.
E sad tu dolazi onaj dio di si Ineida ( e tebi se obraćam, zašto ne pa smije se to) reka da je pisanje samozavođenje, ti si izgovorija prije mene a ja shvatila neki dan, kad sam iz nepoznatog razloga ponovo počela pojavljivat na ovim prostorima.
Mora bit da mi fali malo samoljubavi, pa se eto zavodim, izvijam, i kreveljim ne bi li se sebi strašno svidila.
A ustvari tila sam pričat o tom jednom svom divnom postu, kojeg sam napisala lani, zašto ga ja uopće spominjem, pa prvo , ja sama ne znam sadržaj dok ne objavim post. Jer jednostavno samo pišem ono šta mi se mota po glavi, znači ja i Ja nemamo blage veze o čemu ćemo razgovarat, dok razgovor ne završi. Uglavnom, taj jedan post koji sam lani napisala je pričao o korizmi i odlasku zime. Kao šta znate ja zimu ne volim, i ne voli ona mene, a lani sam to savršeno prikazala. Međutim ove godine je zajeb jer ta korzima koja meni inače predstavlja taj simbolični odlazak zime dolazi jako kasno. I za očekivat je da će zima otić prije nje.
E cili ovaj uvod je ustvari zato jer bi ja pričala o odlasku zime. ahaha o kojem sam već pričala ali baš mi se priča.
Evo sad čitam na netu da zovu ladni ožujak. Kao zima nikad neće otić, ma je... Za mene je ona upravo otišla, kad sam ja danas na displeju u Prvoboraca vidila da piše 01.03.2011. za mene se sve prominilo.
Od jednom sam se sitila da sam neki dan vidila procvitale mindele, a da se nisam pohvalila, da sam vidila tratinčice, a da se nisam pohvalila, da su mi na balkonu procvitali prvi zumbuli i prve ljubičice, da sve vonja .
O. k . stabla u mom drvoredu još ne pokazuju znakove života čak ni u tragovima, ali za 7 dana je već 8. mart. A zna se tad narcisi stupaju na snagu i nećemo se ni okrenut još ćemo vucarat kapute na sebi a već će bit šparoga na svakom kantunu, dat će nam uru vrimena dana i sve će bit bolje.
Je ajde ka još triba proć ta marčana bura, prvo druga i treća al kako nekoga ona ne veseli, ma to je najlipši vitar na svitu, onaj koji čisti , tira, pokreće. Jedino mi je možda, malo samo malo, lipši maestral prvi dan godišnjeg odmora, kad onako posli plaže sidim negdi na teraci i pijem karlovačko.
Eto sad znate koliko mi je lipa dragai mila ta prva druga i treća marčana. Je znam nije još sve idealno al bit će, i to mi je trenutno hit u glavi koji mi se vrti. Da sam jučer pisala post ne bi virovali kolike promjene doživi moj mozak u 24 sata. Zato ja sebe volim čitat, jer sam uvik puna iznenađenja, zanimljiva, pametna i duhovita. Ovo se obračam vama 5 (u tih 5 uključuejm i sebe svoju najvjerniju čitaćicu) i od sad bi mogla pisat postove tako ka da sidimo u nekoj birtiji za istim stolom. Do sada ste valjda već skužili da ovdi ja plačam turu a ko plaća ima pravo držat monolog. Ahahahah .
Uz to sidenje u mojoj brtiji ide uvik neka mjuzika...
Post je objavljen 01.03.2011. u 13:37 sati.