Ja san Klaus.
Men' se uvjek svi cere zbog tog mog blesava imena, a ja in u sebi jeben mate'. Nisan ja kriv što je men' otac po života rad'ja u Njemačkoj, oženija moju mate' Hermenegildu i da' mi to glupo ime. Najviše me zajebaje moj susjed Bero, a ja znan da mu jedan Splićo već dvi godine tera ženu dok on radi noćne pa mu se ne smijen nego mi ga je ža'.
On je bleka ki oni Adnan ki se samo smije, a ženu mu Bihter jebe onaj Beljulj.
Ja najvolin oni film fores gamp. Ja san ga gleda bar trijes' puti. Oni je isto malo blesav ki ja, al' šta mu fali?
Moj ćaća nan je ugradija šes' apartmana i ja, ćaća i mate' živimo ki bubrig u loju. Priko zime oden s ćaćon u polje ili mu pomožen mišat maltu i uvik iman šoldi, a ne kukan ko što svi kukaju.
Meni je moj ćaća reka da ko vrti guzicon nikad ne kuka.
Ja b' volija nać' neku divojku, al' svaka ka me vidi kaže da san ja predobar ka kruv i da me može svak' zajebat, a men' se onda plače jer bi ih ja poliza' od vrha do dna, a ne mo'š…
Da bi je liza triba bar dva, tri put ič' u kafič a njizi je sram mene.
Sa' su ovi prosvjedi i svi ovi što već dvajst godina glasaju za Adeze lopove napokon in došlo iz guj'ce u glavu šta je to Adeze.
Kako taksisti u momen gradu rekoše da če mukti vozit u Zagreb ja prvo pita mate' dal' bi i ja moga ič' a onda ona nazvala moju rodicu Maru da dal' moren doč i da mi skuva šta za obid i da bi prespa jenu noć.
Rodica Mare mene puno voli i ona rekla da dojden ka god oću.
Ujutro san lipo obuka gaće na crtu i onu lipu košulju šta ima kolet koji moreš vezat' na vr' glave, mate' dala dva najlona jaj, zelja i pancete da odnesen Mari i rekla mi da buden dobar i da ne činin pizdarije.
Naša ja taksi, a vozač jedan jako dobar čovik iz Unešića.
Seli s nama još neka tri momka. Jedan ima maju na ćegevaru, jedan neki šari đemper, a jedan na ajron mejden.
Ovaj četvrti je ima crnu maju na nekog namušenog čov'ka i reka je da je on ustaša, a meni je to bilo smišno jer ja puno volin sarme i kumpire pa ne bi nikad obuka majicu na teću punu sarmi.
Taksist pustija narodni radio i svi nešto prite, viču, ispuhuju, a ja gledan kroz ponistru snig i mogu van reć da mi je put proša za šekond..
Ovaj na ajron mejden je reka da će razbit glavu policjotu, a meni to smišno jer se oni bune protiv Adezea, a svi oni politićari iz Sabora će u tri ure lipo ič doma, doć doma ženi i dici i lipo će sesti na kauč, češat' jaja i gledati na televiziji kako se prosvjedmici i policajci čepušaju ka' maške.
Po' onih policjotov su obični momci ka' i mi i oni tamo ne čuvaju svoju vladu nego svoj posa' i svoju guj'cu i virujen da bi ih se više o' pola s gušton priključilo demonstraciji da im ni nabilo onaj šljem na tikvu.
Došli smo u zagreb oko podne i kvarat i ja se pozdravija s momcima a ovi mi rekoše da ne dolazin jer da će me neko ubit, a ja nisan tija ič vako i nako.
Šta ću ič koji kurac ka' će bit' na televiziji?
S rodicon Maron i njenon dicon prošeta san po zagrebu uzduž i popriko, a navečer smo na erteelu gledali na dnevniku tamburanje i vidija san kako palicaju onog mog prijatelja s majicon na ćegevaru.
Nakon toga je Marin mlađi sin Pere pustija spanđ boba i umirali smo od smiha, a ujutro me Mare s rukama punim najlonov i paketov što san svašta pokupova odvela na bus…
U busu san upozna jednu smišnicu od sto dvajset kili i mislin da san se i ja svidija njoj…
Jedva čekan' ka' će opet bit' neki prosvjedi…
Post je objavljen 26.02.2011. u 18:31 sati.