Bila jedna mnogo dosadna šuma. Novine nisu ni izlazile u njoj, jer se ništa nije dogadjalo.
Lav je bio glavni dasa, zec njegova dodvorica, lija je mudrovala, a medved je pokušavao da napravi udar, ali onako mlako...nezainteresovano.
Mnogo dosadna šuma, ptice su cvrkutale, podmladak se jurio po livadama u okolini, začikavao slabije, nadmudrivao jače. Oni vremešni su mudro klimali glavom, pričali o dobrim starim vremenima kad su mogli...ihaj...šta su sve mogli...
Lija jednog dana odluči da nadmudri sve životinje ne bi li ona postala glavna. Obilazila je proplanke, agitovala. Nije imala neki odredjeni plan kako da dodje do promena u šumi. To nikom nije ni bilo važno. Govorila je šta ne valja u šumi, šta je pogrešno uradjeno i šta nikako nije smelo da se uradi. Preko jednog proplanka je trebalo napraviti zaobilaznicu zbog rekreacije životinja i njihove veće snage. Vevericama je trebalo izbrojati orahe i žirove koje su sakupile i čuvale kao višak, pitam se za koga?? Na jezeru je bilo suviše mirno za ovo doba godine, šta li taj šaran radi, a som??
Zec je panično odjurio do lava, uhvatio se za uši, repić mu je postao još manji, i drhteći, a bojeći se za svoje pozicije šaputao lavu na uho
-Sve životinje su u opasnosti, uradi nešto, ućutkaj liju
Lav je samo mahnuo šapom i otišao na konferenciju u šumu na drugom kraju sveta. Tamo je žustro govorio o pobuni muha na Himelajima i dočekan je velikim aplauzom istomišljenika.
Za to vreme medved je izašao iz svoje rupe, protegao se i zauzeo stav. Ne može više tako, mislio je, ja ću srediti situaciju u šumi, neće tamo neki lav koji se ispilio ko zna gde, da meni soli pamet. Onda se4 počeškao po glavi, setio da se lav nikako ne može ispiliti, pogledao u Sunce iza oblaka, i vratio da drema do onog najavljenog famoznog aprila...
Ostale životinje čekale, čekale promene i najavljena drastična pobošljanja, čekale, čekale, pa se i načekale... Što će reći ko čeka taj dočeka, ko ne dočeka, taj se načeka...
Post je objavljen 21.02.2011. u 09:47 sati.