valjda… i tako očito, jer kad sve prođe, ja se opet pitam ..
pa kako sam si to mogla dozvoliti…ali eto, jesam..
ja.. opet u misiji…sredi nečije propuste…
a dozvolim si…prečesto.. da mislim tuđu brigu…
i da me nazove i počne cendrati..da je ovo, ono..i sve je problem
i opet je jadan i sam ko pas..
btw. sa psom, ali nema veze…on tu ne vidi nelogičnost, a ja vidim vic…
ali voli dramu, očito…
i jako, ali jako obožava ulogu žrtvovanog…
iako sam masu puta ja bila dramatičarka , glavna, po njegovom mišljenju,
a on tako jednostavan da …
ne poštuje rokove…pa ni one nužne…recimo zakonske..
pa se svaki puta začudi kad ga zakon sa kamatama dohvati…
a onda slijedom zakona, prenese se na mene…
i kako on nikada ne nauči da se ipak treba posložiti i da život i obaveze ipak imaju neke prioritete, pogotovo zakonske, ali ne…
jednostavnije je ovako…dramiti..
a ja ću onda riješiti.. uz dramu ili bez nje…ko me pita…
p.s. kad će već to proljeće i sunce, pa da mogu opet žmiriti..i la-la biti…
Post je objavljen 18.02.2011. u 10:45 sati.