Približava se. Neminovan je. Izluđuje me. Već godinama ga se grozim.
Nema mi spasa!!!
To je dan čuvanja djeteta.
Zgrožena sam. Ne znam s djecom. Nisam se s njima družila ni kad sam bila dijete.
Bojim se buke, tjelesnih izlučevina i hiperaktivnosti.
Ideje hranjenja,igranja, spavanja i davanja lijekova me već danima opsjedaju.
Godinama su mi govorili da će se to dogoditi, ali ja sam se nadala da će me
ipak zaobići ta muka. Mislila sam, zaboravit će, naći će dadilju, ima drugih ljudi...
Odupirala sam se koliko sam mogla.
Dogodit će se to sutra. Ne znam hoću li moći spavati. Samo sati me dijele od
te teške odgovornosti. Nemam nikakvog iskustva, znanja ni vještina koje
mi mogu pomoći. Živci su mi ispilani već neko vrijeme, a majčinski instinkt
upali se samo kad su u pitanju bebe s krznom.
Zašto ja????
Argh.
Help!!!
Post je objavljen 16.02.2011. u 22:53 sati.