Hodam doma noseći pečeno pilo u jednoj ruci i ružu u drugoj. Najednom začujem između ušiju "Bože, čuvaj mi ovo pile..." (iz tu). Taman da ću prasnuti u smijeh od idiotarizma situacije kad s drugog kraja uma poče dopirati "Ruuuužoooo...moja ružiiiceeee.." (iz..ma znate). Ovo više nije bilo smiješno pa začepih uši rukama koje su mi preostale. Nije pomoglo. Shvatih pogrešku i pokušah začepiti uši iznutra ali usta nisu bila dovoljno široka. U sveopćoj kakofoniji jedva živa stigoh doma. Odmah s vrata rekoh mužu neka udavi ružu u nekoj posudi s vodom. Na pile smo se pak bacili svi odjednom jer je izgledalo kao da bi moglo pružiti otpor. Po svršetku uništenja pilećih dokaza prilegoh i pomislih. Bilo mi je prvi put. Toga dana.
Post je objavljen 16.02.2011. u 15:07 sati.