Marketing
STO DANA VLADE – STO GODINA ROPSTVA
Stefan Tomašević plemeniti Kotromanić, poslednji despot srpski /misli se, poslednji u Srednjem veku/ prvi je Srbiju zavio u crno i Srbe bacio u ropstvo. Insignije despotske vlasti preuzeo je u Smederevu prvog prolećnoga dana 1459. To je dan od kojeg se, u to vreme, brojalo vreme dolazeće godine. Srbi su, po odlasku Stefana Tomaševića iz Smedereva, brojali crne dane. Vekovima.
Kotromanić je uistinu ostavio obrazac svim potonjim valdama, ne samo srpskim, da ih narod trpi 100 dana, pa ako dotle zemljune uvedu u rat, i državljane ne bace u ropstvo, onda takva vlada očekuje da ostane dok narod ne dotuku. Kotromanić je bio despot srpski duže no što je vredeo: sto dana; istorija gotovo nije stigla da ga ubeleži, ni po junaštvu, ni po dobroti, ni vojničkoj spremnosti, posebno ne po časti i otadžbinskoj vrlini. Zato svaka vlada traži da ostane još. Pa još se nismo upoznali, još se nismo razmahnuli, još nismo otvorili šifrirane račune po svetu. Tek treba da uspostavimo redovne avio linije i nađemo puzdane kurire.
Posle 10 dana boravka na prestolu u Smederevu, 1. aprila 1459. Stefan Tomašević oženio se Jelenom Branković, kćerkom tada već pokojnog despota Lazara Brankovića i Jelene Paleolog, kćerke despota Moreje, Tome Paleologa.
Laknulo je Stefanu Tomaševiću kada je, posle 100 dana, sa porodicom veselo i bezbrižno, napustio Smederevo prepustivši ga turskoj ordiji. Srbija se od te predaje još nije oporavila.
U smederevskoj utvrdi, kao što se očekivalo, bilo je Srba koji su više voleli Turke no svoj rod. Srbija je to! Ne znam koliko je turkofila bilo u utvrđenju; dovoljna je jedna mušica da pokvari dragoceno vino i razjede gradske kapije.
Kukavičluk Stefana Tomaševića prenerazio je sav civilizovan svet, koji je u Smederevo gledao kao u bedem spasa čitave Evrope, i verovao da će se Srbi lavovski boriti kao što su šest godina pre toga ginuli braneći Carigrad.
Dični Kotromanić bio je najstariji sin kralja Bosne Stefana Tomaša; po očevoj smrti 1461. onaj koji je Smederevo predao bez borbe, postao je kralj Bosne. Stefan Tomašević vladao je kraljevinom Bosnom tako što se od Turaka sklanjao od jedne do druge tvrđave u kojima je ćutao kao miš u naćvama.
Pošto je Mahmud paša Anđelić, opseo tvrđavu Ključ (kao t pre toga Smederevo) u koju se sklonio Tomašević, upotrebio je metod kome kralj nije mogao da odoli – još jednom oprostiće život kukavici. Kotromanić to jedva dočeka i preda grad bez borbe u zamenu za svoju bezvrednu biografiju. Za kratko vreme uspeo je da upropasti i ponizi jednu despotovinu i jednu kraljevinu.
Ako do sada ne rekoh, da sada kažem: Stefan Tomašević beše inteligentan glupak. Pošto su ga namamili da napusti žestoko utvrđen Ključ, bio je izveden u Jajcu pred sultana Mehmeda Drugog Osvajača. Bivši despot srpski i kralj od Bosne, nije pred Mehmeda izašao praznih ruku. Poneo je obećanje Mahmud paše.
To je sultana Mehmeda Drugog Osvajača preplašilo taman koliko vranu straši skeladžija. Mehmed je kipteo od besa: kako se jedan bednik usuđuje da mu potura garancije nekakvoga paše. Suština je da su sultanu janičari lojalni i ponizni do bola i, što je važno, odreda su sultanovi robovi. Reč jednog roba ne obavezuje silnoga sultana.
Sultana je upornost kukavnoga bosanskog kralja da spase glavu, zamarala i vreme, koje se ne vraća, uludo mu arčila, pa ubrzo azapima dade jasan mig: Sklonite mi gnjidu s očiju. Smirenom rukom i vičnim potezom sablje, azapi pred sultanom pogube Stefana Tomaševića koji ne smože ni u poslednjem času da razume jednostavnu istinu. Mahmud paša je održao reč: nije obećao kralju da poštedi život, već da ga poštedi života.
Raspisao sam se, a samo sam hteo da kažem: Kotromanić je začetnik 100 dnevne vlade. Razlika između njegove vlade i današnjih je u tome što je Stefan Tomašević imao nad sobom Mehmeda Drugog Osvajača čiji su se azapi radovali poslu: da kome smaknu glavu.
Post je objavljen 15.02.2011. u 18:05 sati.