Da ne bi ispalo kako ja samo landran okolo, šetuckan i kao nešto slikucan, zadnje dane san se ozbiljno uvatila posla. Početak veljače, još uz to ovako lip i sunčan pravo je vrime za uzest škare i počet sa rizanjen naranči i mandarinki.
U zadnje vrime to je nekako moj posal. I baš ga volin. Dobro dođe za malo odmorit mozak.
Naranče su dosta velike. Komodno se mogu popet u njih bez straha da će puknit grane.
I rezanje počinje.
Oslobađam sredinu od onih malih grančica, skidam suhe grane, sve one koje se križaju, rastu prema unutra. Ove di je gnijezdo ostavljam, žal mi je razbit ptičju kućicu.
Čak sam pronašla dvi naranče i mandarinku.
I jedan mirisni, bili cvitić.
I naravno, skoknila priko zidića slikat mendulu.
Ispod mene ostaju iskidane grane.
Još triba to skupit.
A kad se dođe doma, skuha se prava domaća spiza.
I padnu điri. Ubacim se pod tuš i pravo u postelju.
Post je objavljen 15.02.2011. u 07:42 sati.