Marketing
Tiha splitska noć
Nakon što smo odslušali umirujući glas profesora crno-bijele fotografije,
razgledali smo stare fotoaparate uzimajući ih u ruke kao nekakve relikvije.
Teleportiralo nas u neka prošla vremena kada je crno bijela fotografija govorila mali milijun jezika
Split na starim razglednicama
Među izloženim aparatima prepoznala sam jedan model, pravokutnog oblika, a odozgor se gledalo u objektiv i prizor snimanja, isti takav smo nekada koristili u foto grupi moje osnovne škole, šta znači da ima priko 30 godina.
Mladi ljudi oko mene razgledali su te "starine" kao da gledaju prastare arheološke artefakte, s dužnim poštovanjem prema toj preciznoj makinji.
Iz te komorne atmosfere zakoračila sam u noć na Marmontove ulice i krenula prema Rivi...nakon par koraka nešto me zaustavilo...odnekud iza mojih leđa dopirala je pisma, tiha i snažna.
Krenem naprijed, ali noge me ne slušaju, okreću nazad, uzgor...prema pismi...ženski glasovi, di koji muški...skladni...
ma di su?
Možda su u Tončićevoj isprid Kazališta lutaka, možda je taman završija neki koncert ....možda pisma dopire sa prozora koji gledaju na Marmontovu, ali svi su prozori zatvoreni?
Pisma je sve bliže, sve se jasnije čuje....eno ih u onoj desnoj kali, skupila se lipa mladost u škuro, oko okruglog stolića i pivaju...divojke i momci...pivaju ka anđeli nebeski......
ne budi me mati, ne budi me zorom..... sin tvoj na kušinu......sin tvoj na kušinu.....u ditinjstvo plovi......
Ove zimske večeri, u moju dušu zavukla se ona....ta divna splitska noć....
kao nikada do sada.
....u luci male (?) barkeeeeee....
Post je objavljen 09.02.2011. u 03:05 sati.