Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/piton007

Marketing

moja gajeta

Da citiram Monty Python : And Now for Something Completely Different:
a sada nešto meni osobno i puno uspomena iz djetinjstva.
Ep, pjesma o jednom brodu i teškome životu koju je u stihove pretočio moj djed, a ja kao 10-godišnjak zapisao. Većinu svog prvog desetljeća sam proveo sa djedom loveći na tunju iz ovakve gajete.
Gajeta je morski ribarski čamac zaobljena trupa, šiljata pramca i krme, s jedrom (latinskim jedrom), dug oko 6 (manji tip). Opskrbljen s 2 - 4 vesla, kojima se vesla stojeći. U Hrvatskoj je bila u uporabi od 18. stoljeća.
Naša gajeta nosila je ime "Čemer", što samo po sebi govori o ribarskom načinu života.
Čemer - stanje gorčine [čaša čemera; jad i čemer potpuni neuspjeh, poraz, tuga, bijeda]; gorčina, jad, tuga
čaša čemera nevolja koju treba proživjeti;
jad i čemer netko vrlo siromašan, bolestan, nesretan, nešto bijedno.





PISMA O "ČEMERU"

Da ja moju sad ispunim želju
zapivat ću pismu o Čemeru:
Moj Čemere, moj maleni brode
u tebi sam ja imao zgode,
bilo zgode, ponekad nezgode.
Prevozio razne materijale,
lovi ribe velike i male.
Ploviš morem i da ti se neće,
sagrađen si devesto i treće.
Misto gradnje Betina se zove,
dokumenti pod provu ti stoje.
Naziv broda imenom gajeta
plovit morem nitko ti ne smeta.
Loše sam ti ja ime nadija
tvoje ime bilo je Matija.

Moj Čemere galebe na moru,
često jesmo ribali u zoru,
baš u zoru kad no svatko spava,
lovit ribu tad je zgoda prava.
I da kod nas bude sve veselo,
svježu ribu doneti u selo.
Pa kad bi se Stipe napi vina,
ni ti brode smetala prašina.
U tebi sam ja imao nadu
po sto kila lovio na kaladu.
Trideset godin ti si me dvorio
i na moru hrabro se borio.
Često si me morem milovao
i po licu mene si prskao.
A dok si me dove u Tusticu
smoći bi mi više puta guzicu.
Ti si brode osta heroj pravi
četri mula zate sam napravi.

Kada si u kulaf plovio
deset milja od kraja si bio
i tada je jugo zapuhalo
ispod Ižulegroše nas tiralo
i poviče s prove Bože,
nego da živ izleti iz kože:
Krsto mali sici parangali
u kulfu si sada glavu ostavi,
vidi more kako se talasa
ljudi moji za nas nema spasa.
... ...
Što li si izgubio nadu
skoro ćemo ići u pojadu.
A da bolje ja branim se moru
sva trojica stanite na provu.
Njih trojica stala govoriti
očel' mo ga provon nasaditi.
Virujte mi da to nije šala
na rizmi je uvik voda stala.
Počele i gubice drhtati,
majku Božju počeli su zvati.
A Stipe se ne okriče nase
kormilari i glavu podase,
pa kad nas je do kraja dovuka
svak je reko to je Božja ruka.
Kad smo došli u Soline valu
čitav strah smo uzeli za šalu.
... ...
Za večeru ništa nismo ili,
a ribati niti pomislili.
Al smo ipak zadovoljni bili
što smo takvoj sili izbjegnili.

Moj Čemere nadaš li se bolje,
bilo je dosta jada i nevolje.
Ti sad više ne misliš na ribu
ni na ribu niti u plovidbu.
Da bi koju prevozio baku
još zahtijevaš i crvenu traku,
pa i da bi u tebi prespava
i barbeta mora biti plava.
Još zahtijevaš debeloga lada
tp ti brode neću kupit sada,
jer su moje izgubljene nade
penzija mi ispod tri iljade.

Još su mene stigle tuge mnoge
moje su me zabolile noge
pa ne mogu do tebe hoditi
moj Čemere što će s tobom biti?
Žalostan sam Bože svemogući
sliku tvoju nositi ću kući,
stavit ću je na vidljivo mjesto
da te mogu pogledati često.
... ...

I još gora nevolja nam stiže,
pa banditi pokrali nam mriže.
Neka kradu kad bolje ne znadu
i starina lopovska im bila,
lopovska ih ruka odgojila.
Pa zamisli što se sada skoti
osam popun i tri baligoti..
Neka kradu baš mi nije stalo
banditima biće uvik malo.

Pogledajte prijatelji mili
kakovi su brodi prije bili
danu noću uvik su veslali
al motora nisu poznavali.
Po sili bi na idra hodili
često bi se oni utopili.
Pa kakvi je oto život bio
ja sam toga dosta okusio.
Gladan žedan i žuljave ruke
napri noson pada bi od muke.
Krvavi mi oči o sna bili
vodu bi po škrapama tražili,
pa bi mo je na zlice dilili.
Peruni smo od drva pravili
pa dok bi se nešto nahranio,
pet puta bi perun izgubio.
Od sna nisam nikoga poznava
već tri noći nisam ništa spava.

Moj Čemere moj brode drveni
nije lako ni tebi ni meni,
obojica jesmo ostarili,
ostarili pa zaboravili
i ploviti i ribu loviti.
Ti češ ovde ostat u mandraču,
ja bez tebe brode neznan šta ču.

Post je objavljen 04.02.2011. u 22:50 sati.